Quote:
Originally Posted by awacs
Svaka ti je dobra, a glupo mi da citiram ceo tekst  Ja bih samo jo? malo dodao:
Potpuno si u pravu za kič. U pop muzici - ni?ta bez njega. Ima jo? par stvari koje su bitne, koje si čak i nagovestio, ali ih nisi imenovao: muzikalnost i ludilo. Kod Bregovića i Mandića postoji spoj ta tri elementa (dodu?e kod G.B. je to ludilo svesno projektovano, ali do?ivljava se kao takvo, a to je va?no).
Kada ka?em ludilo, ne mislim na kliničko stanje, nego na jednu dozu distance u odnosu na samog sebe, nekakvu malu ?izofreniju koja te tera da sam sebi ka?e?: "e, dru?e, ovo je bre dosadno, smorio bih se da ovo čujem, ova pesma ti se već vrti po kafićima i iPodima, za?to je opet snima??"
Iznenada sam shvatio da me mrzi da pi?em, pa ću samo da zaključim - V.G. je jako muzikalan čovek, ima dovoljno kiča u njegovom stvarala?tvu, ali ludila/distance/ironije-prema-samom-sebi ni od korova. Zato pesme koje pi?e verovatno neće pre?iveti "sud vremena", ali da li je to uop?te va?no? |
I napolju, kad se umetnik promeni na sledećem albumu, razočara neke ljude, a kad se ne promeni opet razočara neke druge. Kao ?to rekoh i gore, meni je izgledalo da se on obraća upravo publici koja ne bi svarila nikakav oblik ludila, distance ili ironije, i mislim da je su?tinski to i razlog ?to je on napravio posao, jer sa takvim pristupom on ne nervira i provocira nikoga. Ako ni?ta drugo, svi će reći da je simpatičan lik. Bregović je drugo, on je mogao da se igra ludilom, jer je jednom nogom bio u narodnjacima, drugom na asfaltu i to je od početka bila kombinacija koja ga je i izgurala. U slučaju B. Dugmeta i u ono vreme, verovatno bi najgora moguća stvar bila da Dugme snimi album mirnog popa, kao ?to i Stoji ne bi le?alo da izda house album. Svako ima neku priču koju "prodaje" i koja mu le?i... I naravno koja prolazi kod publike. Vrlo očigledno, Vlado je na?ao priču koja je kompatabilna i sa publikom i sanjegovim spostvenim karakterom. Za?to bi iskoračio iz toga?