[nESbo]

Februara
2009. godine Ministarstvo Kulture Republike Srbije usvojilo je zakon o
tzv. "estradnim vizama" koje kao posledicu imaju direktnu
diskriminaciju i eksploatisanje svih ljudi koji se bave alternativnim i
underground formama muzike u Srbiji. Prema ovom zakonu:

1. Niko
od muzičara ne mo?e da izađe iz zemlje i odr?i nastup vani ukoliko ne
poseduje posebnu licencu ("estradnu vizu") izdatu od strane Udru?enja
Estradnih Umetnika Srbije (UEUS). Takođe, uskoro bi se primenjivanjem
ovog zakona moglo očekivati da svako ko se bavi muzikom i ima srpsko
dr?avljanstvo a nije član ovog Udru?enja samim tim neće moći ni da
nastupa po klubovima u Srbiji.
2. Dobijanje
ove licence je naravno nemoguće ukoliko osoba nije član UEUS-a. Za
članstvo u ovom udru?enju potrebno je da svaki muzičar ima polo?en vrlo
diskutabilni "ispit muzikalnosti" pred njegovom komisijom.
3. Ukoliko
se ispiti i prođu, za dobijanje ove licence je svakom muzičaru potrebno
da izdvoji 11.500 dinara godi?nje, ili 5.800 ukoliko je reč o studentu.
4. Od
stupanja ovog zakona na snagu, ambasade već ne priznaju dosada?nje
ata-karte (odnose se na instrumente i opremu koju muzičari nose sa
sobom) bez ovih "estradnih viza".



Iz
svega ovoga se jasno vidi da je uloga koju UEUS ovde ima uloga mutljive
(mafija?ke) strukture kojoj je ovim zakonom dodeljen status legalnog
birokratskog tela preko kojeg će se sprovoditi očigledna kulturolo?ka
diktatura u Srbiji. Ovaj represivni zakon će za sobom povući
mnogobrojne posledice koje će dovesti do jo? većeg osiroma?enja i
su?avanja celokupne kulturolo?ke slike u Srbiji.

bajagaOvaj
zakon će naravno najte?e padati muzičarima u sferama alternativnih i
underground scena i usmerenja (rock, heavy metal, punk, hip-hop,
reggae, elektronska, eksperimentalna muzika itd.) jer se najče?će radi
o malim, neprofitnim sastavima
i muzičarima iza kojih ne stoji nikakva elita i finansijska ma?inerija
(menad?eri, sponzori, veliki izdavači i mediji, PR lobisti itd.) ?to je
slučaj samo sa estradnom sferom koja se kroz ovaj zakon potencira.
Osobe koje se bave muzikom u sferama alternative i undergrounda se
naravno manje-vi?e susreću sa istim tro?kovima sa kojima se susreću i
estradni muzičari (tro?kovi opreme, organizovanja nastupa, tro?kovi
studija za ve?banje, snimanja materijala, produkcije, izdavanja itd.).
Međutim, ovaj zakon u potpunosti zanemaruje posve bitnu razliku između
njih a to je da su muzičari koji pripadaju sferama ne-komercijalnog
(alternativa i underground) uglavnom u potpunosti prinuđeni da sve
navedene tro?kove plaćaju sami iz svog d?epa,
budući da se svojom muzikom ne bave kao pozivom kojim će zarađivati za
?ivot već se njome bave iz hobija koji moraju finansirati od svojih
ličnih prihoda radeći najče?će obične, ne-muzičke poslove.

Kao
jasna posledica ovog zakona mo?e se uskoro očekivati odumiranje malih
alternativnih i underground muzičkih scena u Srbiji, ili pak u
najoptimističnijem slučaju njihova jo? veća izolovanost u ovom ionako
već vrlo getoiziranom stanju. Ovakav zakon kojim je odlučivanje o bilo
čijem bavljenju muzikom u potpunosti u rukama jedne sumnjive i
korumpirane agencije kakva je UEUS ne postoji gotovo nigde u svetu.
Jedan od malobrojnih izuzetaka je bila Mađarska za vreme staljinističke
diktature pre pada Berlinskog Zida. Naravno, ovaj zakon je odavno stvar
pro?losti i odavno van snage u Mađarskoj, a recimo nikada nije ni
postojao u biv?oj SFRJ (bez obzira na postojanja drugih manjih oblika
cenzure), tako da je ovde sasvim očigledno reč o velikom represivnom
koraku unazad.

Napomenuti zakon
inače počiva na prilično jasnim osnovama korumpiranog elitizma, a sam
po sebi projektuje evidentan kultur-rasizam. Ukoliko ovaj zakon ostane
na snazi, vrlo brzo bi se moglo očekivati i?čezavanje "muzika kao hobi"
principa, odnosno, bilo kakvo bavljenje muzikom i bilo kakav nastup
vani (a uskoro i u samoj Srbiji) će postati samo privilegija malog
broja bogatih ili onih koji se bave najkomercijalnijim stilovima koje
konzumiraju naj?ire narodne mase. Iz svega toga je sasvim logično
očekivati gu?enje kreativnosti i ogromno kulturolo?ko osiroma?enje,
jednoumlje i kulturolo?ku diktaturu.