[Arthur]

priča je malko komplikovanija, ali u suštini, najjednostavnije rečeno, to znači da vam je mix na određen nezdravi način širok, i to na taj način da nije mono-kompatibilan. U smislu da kada bi se pustio u mono-tehnici reprodukcije, određen deo zvuka bi se poništio i ne bi ni čuo, dok ni stvar koje su mu bliske u fazi postale drastično tiše nego u stereo slušanju. Ovo se najčešće dešava zbog korišćenja stereo-widenera ili različitog panoramisanja mikrofona koji su snimali isti izvor zvuka (tipa više mikrofona na jednom zvučniku gitarskog pojačala).
Ovo ti je ukratko veoma banalizovano objašnjenje kontrafaznostni, ima milion razloga zbog kojih još može doći do istog. Sama pojava nije toliko štetna u stereo reprodukciji, i neretko se čuje i na stranoj produkciji, koja na izdanjima nešto i ne mari za mono-kompatibilnost.