[Arthur]

pa recimo ovako laički, da sam pokušao to isto, i skontao da zapravo jeste umetnost. E sad, da dam dobro objašnjenje ne umem, i kontam da će pola dj populacije da se smeje, ali dokle sam ja dogurao, uvideo sam da je potrebno mnogo truda da se u dlaku savlada poznavanje ogromne količine materijala od kojih svaki ima svoj specifični sentiment, i to kroz razne delove pesama, različite emocije. E sad to sve treba spakovati u smislenu celinu tokom 3časovnog DJ-seta, gde DJ treba da vozi publiku, puštajući ono što se njemu sviđa ali upakovano tako da funckioniše sa masom. Pritom naravno usklađujući emocije kroz beatove, sinkove, crossovere etc. Definitivno nije isto kao obično selekciono puštanje muzike na žurkama, svetlosnim godinama daleko, potreban je ozbiljan talenat i ozbiljan trud i način života pre svega, da bi se postao dobar DJ, i uspešan. Naravno, nijedna žurka nije ista kao neka druga, i vrtenje identičnih setova uglavnom ne uspeva, već lik mora sa svoje pozicije da hvata raspoloženje trenutno prisutne publike (koja je najnestalnija kategorija u performansu) i da uspešno drži pažnju.
Eto meni ovako, sa distance od klubskog sveta, najupečatljivi DJ set je bio od gosn Fatboy Slima na mainstageu na Exitu, gde je čovek izveo ceo cirkus i to samo "puštajući ploče" i animirajući publiku. Od domaći DJeva, nisam ih se nešto naslušao, zapamtio sam neke loše koje zaobilazim, a lično mi je najviše prijao Phase iz Codexa, al to je već moj neki problem, zašto me radi mračna varijanta dnb-a u sitne sate u mračnim klubovima.
Inače, privatno mi je poprilično nejasno slušanje klupske muzike i dj setova u kućnim uslovima, sam sa sobom. To mi je nekako ipak mass thing.