Moritzovom ljubaznošću sam i ja stigao da čujem picolino. jeste da mi je trebalo vremena da odem, ali nisam zažalio.
neki su ovde vidim rekli da je ovaj thread dosadan, ili zarazan ... ja mogu samo da kažem da ništa nije džabe. mislim da bi na ovome trebalo još i više insistirati; mislim da bi ove kutije trebalo svi da čuju (svi koje uopšte zanima). ne kažem da mora i da im se dopadne, prosto treba ih čuti!
najmanje što mogu da kažem je da je ovo posebno iskustvo. nije da mi je bio neki dan i nisam na kraju, kad sam stigao do Novog Sada i do Moritza, uopšte bio u nekom naročitom raspoloženju; rekoh, ajd da vidimo i to pa da se pakujem u bus i u krevet. nisam bio ni najmanje naložen. međutim, kako sam počeo da slušam, raspoloženje je počelo da mi se menja, drastično.
recimo da prosto nisam bio spreman na ono što sam čuo. ovo nije priča tipa "male kutije - veliki zvuk" i sl. to su male kutije, vrlo usmerene i ne treba očekivati da će soundstage biti veliki kao bina. ono što me je zapanjilo je sadržina svega što sam slušao.
bio sam malo konzervativan u pogledu odabira diskova koje sam poneo. pošto sam čuo manje-više sve što sam poneo bilo mi je malo žao što nisam poneo i malo starog fanka i elektronike, uf! ma, žao mi je bilo što nisam imao sve svoje diskove i jedno 3 dana sa zvučnicima, da se naslušam. probudio mi se apetit. da li može veći plus za neku spravu?
slušali smo tori amos - under the pink; nisam ovo slušao u stvari par godina, ali ispostavilo se kao da je pravljeno za testiranje zvučnika. ogromna dinamika- i mikro i makro, puno "materijala" (teksture) i u glasu i u svakom instrumentu, širina slike, vrhunski aranžmani. picolino je najprostije rečeno oduvao. kao da je pravljen za ovakve stvari. ono što me je kupilo je mikro dinamika, odnosno brzina: svaki i najmanji decay je istrajao taman koliko sam osećao da je prirodno. svi repovi od prostora, dugački reverbi - sve je bilo na mestu. možda je prava reč za način na koji picolino radi: prirodno.
u stvari je to taj najjači utisak od celog ovog slušanja, ja sam verovatno očekivao (i sumnjao u isto vreme u) određeni kvalitet negde na lestvici iznad najčešćih malih aktivnih monitora. recimo mali genelec (8020,8030), event, dynaudio bm5a, ili alesis - mislio sam ok, kad toliko hvale, ajd da vidimo samogradnju koja radi malo bolje od onoga što već uglavnom znam. ali, zaprepastilo me je koliko je ovo poptpuno drugačije. da se razumemo, ne govorim da su sve ove kutije iste, samo da je picolino sasvim drugačiji od svega što sam slušao.
slušali smo još vivaldija (imam to genijalno izvođenje na starim instrumentima, sonatori de la gioiosa marca) i nisam se razočarao. ovo je digitalni usnimak, samo mikrofoni ... nema kompresije, ekspandera, nema nasnimavanja. nema veštački potencirane dinamike. picolinu ništa nije smetalo. dinamički, jednako bogato kao tori, sa svim nijansama u svakom instrumentu.
coltrane - a love supreme, e ovo je interesantno: čula se boja basa sve vreme. to nije slučaj kod većine kutija na kojima sam ovo slušao, pošto je to naravno stara škola gde je bas često maskiran, naročito kad uđe solista. mada imao sam utisak da bas možda i previše zvoni. Moritz, a i drugi ovde pominju tu rezonancu na 125 Hz. nisam siguran, prosto utisak nije bio toliko jak. možda posle više slušanja ...
uf, baš dosta teksta, a bilo bi još da se kaže. da skratim, slušali smo picolino MK2, uz kratak svič na picolino MK1. nije da sam primetio razliku, za to ipak treba detaljnije slušanje, ako razlika i postoji. eh da, pojačalo
... možda se nekad organizujem da čujem uporedne testove picolina sa različitim pojačalima, ili druge kutije, sigurno je veliki deo priče i tu ...
hvala Moritzu. jako je dobro što ovaj thread postoji. drago mi je da sam se ipak na kraju iscimao i poslušao ove kutije; što pre nabavka kita i sklapanje ...