Quote:
|
Originally Posted by Eeva
Uh,ovo je nazalost veoma tacno...evo,svoje iskustvo da podelim,malko da se izjadam pred spavanje,ne moz' da skodi...
Zavrsila sam osnovnu muzicku u Bg i to je mesto koje i dan-danas ucini da se blago najezim kad prodjem pored njega...
Da se razumemo u daljem tekstu - lagala bih kad bih rekla da sam bila vredni mrav..davala sam sebi oduska,kao i vecina klinaca u tom dobu...
I kao takva,tada sam cak smatrala da je onakav tretman opravdan,i snosila sam krivicu na sebe i svoj nedovoljan trud...bilo mi je sasvim normalno da me neko vredja i ponizava svaki put kad se pojavim,prevrce ocima kad gresim,i vice na mene manijacki dok mi prsti za instrumentom ne zadrhte ko da dobijam epilepticni napad...heh,a ja sam cak sa klavirom napravila pauzu od 5 godina posle zavrsetka muzicke..zapravo sam bila veoma talentovana za sviranje klavira,i imala sam veliku ljubav prema tom instrumentu,i volju...ni danas mi nije jasno kako je sve to nestalo,i kako su uspeli da me ubede da nista ne vredim,i da me toliko iscrpe...
mislim da bi moji tadasnji profesori,kad bi culi da se zapravo kreativno bavim muzikom,dobili srcani udar..jer nikad nisu obratili paznju,ni potencirali na kreativnosti bilo kog od svojih ucenika,nit imaju pojma koliko bilo ko od njih ima talenta i potencijala..zbog cega nikad necu shvatiti poentu nasih muzickih skola..umesto da razvijaju ljubav prema muzici i potenciraju na njenom stvaranju,one sluze da suzbijaju muzicke vidike,i serviraju muziku kao suvoparno gradivo i iscrpljujucu obavezu,ciji je rezultat uglavnom polu-uspesna interpretacija tudje muzike,znanje teorije od koje se leba ne jede,i trajna emocionalna otupelost na muziku i teznja ka stalnoj kritici.
"a little learning is a dangerous thing" (alexander pope)
- jos gori su oni koji iz muzickih skola/akademija izadju verujuci da su naucili dovoljno...i nastavljaju bavljenje muzikom u okviru svoje uspesno razvijene matematicke kreativnosti.......prekinula mi se nit misli...idem da spavam...hahah...
|
Upravo ista prica... Ma odvratni su, samo je stos sto su profesori uglavnom neizivljeni ljudi koji ako bi krenuli sa muzickom karijerom, vrhunac bi im bio splav na Dunavu, a ovako im se pruza prilika da se osecaju velicanstveno i lepo zarade. Malo je onih normalnih koje kad pitas da li bi radili u skoli, bi ti odgovorilo potvrdno, ali ih ima (mislim na one koji su skoro zavrsili akademiju)... Valjda ce se stvari srediti vremenom, mada iskreno, sumnjam... Iskreno, mnogima bi zakonski trebalo zabraniti rad u skolama, jer krse osnovna pravila postovanja i ucenika i njegovih roditelja. Jako je bitno da roditelji kada upisuju decu u muzicku skolu budu itekako svesni ove cinjenice, jer ako i oni budu vrsili pritisak na dete, onda ne gine gomila kompleksa i strahova, gubljenja samopouzdanja, pa cak do preziranja instrumenta i sviranja uopste. Da stvar bude gora, za oslobadjanje od svih tih kompleksa su potrebne GODINE, i ja npr. nakon 7 godina i dalje vucem neko "gadjenje" i iskrivljeno razmisljanje o svemu tome... Naravno, bilo je i jako dobrih ljudi zahvaljujuci kojima sam zavrsio nekako i tu nizu, ali njih je jako malo, a i sami se osecaju kao stranci u tim skolama, valjda ih jedino zadrzava tamo neka ljubav prema tom poslu...
OT: Uhhh, bacio sam pogled malo na ovo cudo ponovo - ona likusa koja navodno pokusava ucesnike da "nauci" kako da prenose emocije na publiku mi toliko skace po zivcima, da mi dodje da se iz cista mira izderem kao Milic Vukasinovic...
Devojka ne zna da analizira dva stiha neke ozbiljnije pesme (mislim na knjizevnu poeziju, ne klasicne tekstove numera), pritom ne moze da obuzda sopstvene impulsivne reakcije (emocije), a ovamo treba nekog necemu da uci...