Quote:
Originally Posted by awacs
Naravno, za te pare - pasivna. Pa lepo kad snimaš gurneš u DI box, pa u mic preamp i eto ti "aktivne" gitare. Bolje daj pare za koliko-toliko dobro drvo i pickup-ove nego za čamovinu i lošu elektroniku. Čak i ako nemaš DI box, pa je povežeš onako divljački u linijski ulaz, bar nećeš imati izobličenje koje jeftina elektronika ume da pravi.
|
I ja bih rekao tako... ako aktivna elektronika nije bas, bas, BAS dobra (neki Bartolini, ili tako nesto), bolje i da je nema...
Moje iskustvo sa npr. Ibanez Roadstar II, sto i nije bas tako jeftina gitara, tj. barem tada nije bila, je:
-Lubav na prvi pogled. Zgodan vrat, fancy izgled za to vreme, meka i prijatna za svirku, boje... LUDILO i paljevina do bola!!! Kod kuće na pojachalu izlazi sve fenomenalno, lepo i preslatko... sviras prstima, puca kao slap...itd... itd...
Na svirci... he, he, nema definicije
Sviras, cuje se da nesto sviras, ali ne bas i sta sviraš... Onda utripuješ da ti ne valja desna ruka, da je tebi loš ton i udri po vežbama za desnu ruku. Ložiš se: "Napredovao sam, nisam napredovao..."
Problem tvoje desne ruke, tona itd. itd... lako rešiš. Zamenom gitare i eto i tona i svega što treba
Ako izuzmemo Sting Ray, Sadowski, šestožičane Pedule, Ken Smith i slična čuda pravljena za virtuozne bassiste koji sviraju specifičnu muziku, ja sam za normalnu, lepu, bass gitaru sa što boljim drvetom i pasivnom elektronikom. Jedan moj prijatelj je nedavno kupio neki Squire Jazz Bass, koji se u odnosu na moj Jazz Bass uopšte ne čuje puno gore, ako se uopšte čuje gore. Znači, može i to, ali uz debelu probu i slušanje, jer je tu stvarno malo teže odabrati komad koji je pristojan, ali ima ih. Takodje danas ima i onih Mexičkih Fendera, koji ne rade ni malo loše za te pare...
Pre bih svirao klasičnog Fendera mexikanca, nego jeftinu aktivnu gitaru.