Najgore je kad ne znaju sta hoce a sve sto uradis im se ne svidja.Sa jednim beogradsim pevacem (koji pri tom radi 20 god) sam muke mucio danima: "izbaci mi taj dobos iz pesme necu dobos u pesmi podseca me na mog bubnjara, bepa mi iza glave svaku noc"
"ocu da mi pesma lici na Georgijeva i Dzibonija da ima puno drame u pesmi sa puno klavira i horova a opet da bude onako intimna kao kad sedis sam sa gitarom i pevas za sebe"
"daj mi tu ubaci onaj zvuk ko kad udaras u neko drvo"
ja-"Jel perkusivni instrument"
on-"ma nije"
ja-"jel melodijski"
on-"ma nije"
ja-"pa sta je onda"
on-"otkud ja znam kako se to zove ti radis u studiju ti mora da znas kako se zovu instrumenti.Znas bre onaj ko kad udaras u drvo"
"jel mozes ti posle kad ja to otpevam da mi promenis atmosferu u pevanju" Sta go mu to znacilo.Tu mi je otprilike pukao film pa sam mu rekao kako ja jos nisam dorastao i kako treba da ide kod nekog iskusnijeg
