e sine, a da ti počneš malo da variš, previše si bre napet, brinem se za tebe
Ja od kad sam prošle godine primoran da se preorijentišem na motion picture sound, mnogo više obraćam pažnju na to, ali sam počeo da idem i po bioskopima. I puno sam se iznervirao što u fensi novoj sali 5 Ster sinemas u Delta sitiju, na centralnom zvučniku, zuji masa, ono, loš kabl. I tako ceo film. I sad ide dijalog, tiha napeta scena, a ti čuješ broooom.. Popizdeo sam. Uglavnom imam utisak da su ozvučenja po bioskopim zbrda zdola štelovana, jer mi je nelogično da su zapadni standardi prevideli neke debilizme. Tipa odnos side i front kanala. Pritom, uglavnom su pretihi, jer su mega dinamične scene normalne glasnoće , a tihe, skoro pa nečujne. I pored toga, uspeo sam da razlučim nijanse skuplje i jeftinije rađenih sound producinga za film. Tipa Dosije X. Toliko nekih sitnih gluposti, skrnavo sniljenih i obrađenih dijaloga, toliko neadekvatna muzika i loš mix iste. Spram npr Dark Knighta (poslednji supermen), gde sve blista, i imaju genijalnih dramaturških momenata baš na polju samog zvuka (oduševio me neki usisivač koji ceo film piči u nekim čudnim raspoloženjima, toliko je prirodan da ga ne primetiš, a radi ti tenziju maximalno, pritom čuje se u nelogičnim okruženjima). Srpski zvuk, naročito za filmove, još dugo će čekati na neku ozbiljniju pažnju, sudeći po ekipi koja ga radi i školama koje tu ekipu neguju. Kao male prinčeve, a vola ne umeju da ubodu, ne znaju ni šta je bre 48V, a diplomirali su.
Eto mene iritira što neke ptičice koje cvrkuću u jednoj reklami za deterdžent koja ide svaki dan, e pa ja ih imam, i obilato sam ih koristio u seriji koju sam radio. A iritantne su pa sam ih zamenio negde na 90toj epizodi
