[spidermusic]

Svojevremeno, kada se naveliko koristila analogna tehnologija, a MIDI bio u povoju, pravo je uzivanje bilo ucestvovati u projektima. Stvaralacki elan i ozbiljnost u studiju su bili na najvisem nivou. Svi su se trudili da u svom domenu posla daju maksimum. Zvuk i boja instrumenta su se trazili odmah, preciznost sviranja je morala biti najveca moguca, jer nije bilo editora kojim bi se greske ispravljale.

Sama tehnologija usnimavanja je bila prilicno jednostavna: mikrofon, preamp (sa miksera ili eksterni, ko ih je imao), kompresor, kada je i ako je bilo potrebno, i na kraju magnetofon, u manjim studijima cetvorokanalni i osmokanalani, a u vecim oni sa 16 ili 24 kanala. Editovanja skoro i da nije bilo, jer je sve moralo da se usnimi tacno i precizno. Punch in je dosta pomagao da se pojedini segmenti traka usnime ponovo, a da se predhodni losiji segmenti brisu. Miksovanje se sastojalo u vracanju snimljenih traka sa magnetofona na mikser, na kojem su se signali dodatno kompresovali i bojili eksternim hardverskim efektima. Snimanje mastera obavaljalo se na neki dvokanalni magnetofon, a kasnije i na DAT.

U svakom slucaju, u studio su dolazili pripremljeni i uvezbani muzicari svesni da od njih samih najvise zavisi kako ce krajnji snimak izgledati. Kao sto neko rece, zadovoljstvo i izbudjenje su bili jednaki nastupanjima uzivo.