[yoloko]

a sto se tice same Lackieve teme,

dodao bih da je po meni posedovanje objektivnosti veoma retka pojava.
Njom se odlikuju najveci profesionalci u bilo kom poslu.
Nije lako pogledati bilo koje delo bez ocekivanja, projekcija,
i uopste bez uticaja svoga ega,
a kamoli svoje, koje smo gradili satima, danima, godinama.

Samo najveci kreativci i usudio bih se reci geniji su to sposobni.
Mozda je to jedna od njihovih tajni "uspeha"???

Arthur je spomenuo pojavu neke vrste vremenske distance koja je uslov za objektivnost.
To se meni stalno dogadja, i mislim da je u pocetku donekle i normalno.
Tada je bitno znati za sopstvenu vrednost
i istrajati i zavrsavati te projeke ako treba i pomalo na slepo.

I jos, u poslednje vreme pronalazim
veliku povezanost misljena o sebi ljubavi prema sebi sa objektivnoscu!