Quote:
Originally Posted by Arthur
sto je konverter losiji to mu manje prijaju niski nivoi, te da je optimalan rad (tvoj izraz) , zapravo najblizi nuli .
|
Delimicna istina. Idelno je kod digitalnog zvuka ici do 0dBfs ali u praksi izuzetno riskantno, zato sto zahteva maksimum od muzicara (savrseno kontrolisana dinamika svirke...) i ono sto je po meni gori deo, dosta pripreme pre snimanja.
Kad smo okruzeni muzicarima koji vise rade srcem nego suvom tehnikom, veoma nezgodna stvar. Kako namestiti nivo na zero a pri tome uhvatiti prvi take. Ili mu ostaviti posten headroom ili snimatoi sa limiterom u insertu.
Konvertor radi isto na niskim nivoima i na nuli. Problem nastaje kad normalizujemo snimak sa dna jer istovremeno normalizujemo i sve pratece parazite.
da zakljucim, licno u zavisnosti od toga koga snimam, pikovi mi ostaju izmedju -18 i -6dBfs u vreme "zagrevanja", s time sto i taj deo obavezno snimam. Nikad se nezna sta moze da istrci
)
Neko spomenu boju skupe analogije. Radi se u stvari o blagoj saturaciji. Mocna alatka u rukama onog ko zna.
Ono sto nam skupa analogija pruza je nizak nivo suma cak i onda kad idemo u ekstremno pojacanje signala. Prakticno, kad odcepimo predpojacalo nivo suma postaje zanemarljiv. Slozicete se samnom ako kazem da je bolje snimiti izvor sa sto vecim nivoom pa kasnije pustati na kasicicu koliko nam treba nego pojacavati sum nebi li postigli kakav takav rezultat.