Quote:
Originally Posted by analog
......
Tako da refleksiju imamo na svakoj ivici gde zvuk pri prostiranju iz jedne sredine prelazi u drugu.
....
|
Pravilnije je reci "povrsini"... u ovom slucaju se to zove granicna povrsina... a pojava koju opisujes se moze nazvati "granicna pojava"...
U modelovanju (u pitanju su mnoge oblasti elektrotehnike, akustika (mehanika fluida), optika...), se koriste parcijalne diferencijalne jednacine.. i kada se resava problematika u prostoru koji je sastavljen od vise materijala (najcesci slucaj je bas to) ... ove granicne povrsine definisu tzv.
prekide u difrerencijalnoj jednacini koji mogu uzrokovati da jednacina bude neresiva... onda se krene sa pribliznim metodama... i kako se te metode razvijaju dolazimo do racunarske FEM analize... a i tada posezanje za tim alatom prevazilazi svrsishodnost i smislenost ... recimo, resavanja akustickih problema (nekakvog) studija za muzicku produkciju... itd... (cak i danas to se moze svrstati pod neki "rocket science"!)
Ovo pisem najvise iz razloga grubog opisa kompleksnosti (i dan-danas) u analitickom i/ili numerickom modelovanju nekih nama veoma bliskih pojava... kao sto je recimo refleksija zvuka... cujemo je .. ali je ne mozemo lako "videti", prouciti raspodelu, smerove refleksija... itd... nista nije "ocigledno". Cak (previse) cesto "zdrava logika" NE POMAZE!
Zatim postoji problem modelovanja pojava turbulencija pri odredjenim brzinama protoka vazduha (shushtanje portova na bass reflex kutiji) sto je OPET nekakva "granicna pojava".
Modelovanje rezonancija membrane kod zvucnika....
Zatim difrakcija zvuka od ostrih ivica... itd..
Ima puno takvih pojava cije je opisivanje i analiza izuzetno kompleksno i zahtevno i po pitanju vremena i po pitanju novca koji se mora utrositi za to... zato nam na raspolaganju ostaju dosta jednostavni i usamljeni modeli, kao sto su recimo modeli koji opisuju sobne modove, polazeci od pretpostavke da su zidovi sobe idealno cvrsti... a nisu... niti im je apsorpcija 0 niti su nerezonantni... cesto ne ulazeci u problematiku da li je STVARNO slusalac u jednom uglu sobe, a izvor u drugom naspramnom uglu po prostornoj dijagonali.. itd.
To je najveci problem na koji nailazimo prilikom tretmana u "malim" prostorima... jer mnoga zanemarivanja i pojednostavljenja donesena iz akustike "velikih" prostora NE VAZE.
Takodje na raspolaganju imamo eksperimente (mogu kostati prilicno, ja ih nazivam i "metoda bezuspesnih pokusaja")... a ponekad i intuiciju (upotreba ne kosta skoro nista, ali greske mogu biti veoma skupe ako "ne rade"!!!)
pozdrav
bogi