Sto se tice samog pevanja, po mom misljenju je daleko pametnije ne razmisljati toliko o samoj tehnici, znati je - da, ali ne i razmisljati na taj matematicki nacin. Pevas iz srca i kompletna kontrola ti je podsvesna i mnogo kvalitetnija, nego da razmisljas kako ti koji deo funkcionise dok pevas nesto. Ko vozi bolje biciklu, onaj ko razmislja o nagibu i na koju stranu moze da padne ili onaj ko o tome uopste i ne razmislja? Umesto proracunavanja tehnike, mnogo je bolje pevusiti neobavezno uz nesto sto volis i sta osecas, bukvalno ne razmisljajuci o tome kako zvuci. Tako se stvara osecaj. Meni je izuzetno tesko da pustim glas, jer je nesto jaci, pa znam da ce me cuti ceo komsiluk, i onda kad pokusam da ga pustim, javi se prirodni "limiter" i upropasti sve
. Zato sam sebe isprobao kad sam dosta tuzan ili srecan da bih razmisljao o tome ko ce me cuti, pa sam tad pevao da cujem kako bih zvucao u fullu, i naravno, mnogo je bolje nego standardno pevusenje.
Ovo je dobra taktika za one kojima je problem samo pustanje glasa...