Život mi šara dane po kalendaru
gustom maglom boji slike prošlosti
treba mi barem sat po satu
da stignem sve da ispravim
U spomenaru brdo pitanja,
nedovrsenih stihova
kome su smetala moja skitanja
odgovor znam
Žao mi teških reči
Žao mi ćutanja
znam kako boli kada boli
to se ne zaboravlja
Žao mi jecaja
hladnih pogleda
ja sam solo svirac
ne znam timska pravila
NEKA ME PREGAZE
UPREGNUTE KOCIJE U PEGAZE
I NEK' ME NE PAZE
CUDNE SAM STAZE TIH DANA GAZIO
NEKA ME PREGAZE
NEKA ME NE PAZE
NEKA ME NE ŽALE
NISAM NI JA ŽALIO
NJIH
e'o jos jedna...
Kao reka u ravnici
naizgled trom i opušten
mnogo života je u meni
i po koji brod potopljen
Uvek napred
nazad nikad
nose me hladni vetrovi
od ružnih namera sakriven
u od osmeha kabanici
Ja sam samo običan klinac u bermudama
neki tamo veseli Pera iz komšiluka
JA SAM PETAR PAN
VESEO, ZELEN, RAZDRAGAN
NEKOME JUNAK
A NEKOM BUDALA ZALUDNA
GOSPODAR MESEČINOM OKUPANIH KROVOVA.
Skriven u senci gledam lica koja prolaze
te priče znam
to se ne uči napamet
ja sam premijer moje male Nedodjije.
Uvek napred
nazad nikad....
@ franko panko - a ja mislio da razumem cakavski dijalekt! Sad sam se skenjao
