E moja Anita....
pet godina zivota sam proveo slikajuci perom i recima.....ipak tih 16 zbirki nakon svega ne zelim da objavim...
Znas kako kazu : Ono sto me ne ubije ojaca me
!
Mada sam zamalo poginuo.....
Ima onaj stih od Branka Miljkovica koji je ujedno i njegov epitaf i glasi:
Ubi me prejaka rec....
e to je stvarno moguce.....mene kad pronadje dobra knjiga tri nedelje sam slogiran i ne mogu se povratiti....pod uslovom da sam preziveo...naravno..
Sta cu tako jako reagujem na dobru poeziju roman ...a narocito pripovetku...(likovna dela su vec za neki drugi vorum
)
Ipak jeste da je ovo van teme na ovom threadu ali da kazem jos ovo...
Cudna su to stanja sto ono kazu ne bas cista.....kad te nesto mnogo ponese...deluje nestvarno radosno misticno....a u pozadini neka strepnja i strah...
Mozda cu te i poslusati pa napisati drugi deo te price ali bicu zadovoljan tek kad bude vodila miru...i mir iz nje zracio...
Do sad sam u tim cackanjima po mozgu i dusi nasao samo nemir....
Ali pravi stih i kad mu iznedris pravu muziku moze gore(planine) da pomera...unutrasnje naravno...mada ko zna....jaka je ...jaka je to sila....
Elem zato nisam pristalica nekih umetnickih imena i brendova.....(malo mi to pozerski al ponekad stvarno stima)
neka neko obicno ime i prezime iznedri nesto tako veliko i lepo ....i to ce ga uciniti neobicnim za druge...a za njega samog jos obicnijim u prostoti cistini misli....
Ne treba misliti sta ce drugi reci vec uhvatiti ono sto je tako cesto neuhvatljivo .....sila koja je tu negde i samo ponekad mozemo da je spoznamo...
da pojasnim: privilegovani smo u tim trenucima osame kad se priblizimo uzvisenoj lepoti sveta....ako u tom trenutku pocnemo se preslisavati (racunati) o slavi koju cemo postici i kako ce svet hvaliti potpisano delo....nikada nam se ta dimenzija nece dovoljno pribliziti.....ukratko uskratice ti se...
Tako da ne treba se osecati usamljen u traganju za jos lepsim i jednostavnijim oblikom melodicne reci....to je podvig....i trazi zaista entuzijazam i
neprodavanje duse.....svaka pogodnost povuce coveka....i udalji ga od duha i duse ....
al to vec svi znaju
prost narod reko: s kim si taki si.......i kako sejes tako i zanjes.....kakve su ti misli takv i zivot....
e to bas nece izaci iz ludog zivota ...za to treba mir i svaka misao da bude kap kristalna bistra koja preko mnogih stena stize...
A prepreke kao gljive nicu iz tla po kom krenemo
iz ovog drugog(ludog) izaci ce nesto zabavno i naravno ni tome ne treba okrenuti glavu....to nas budi iz dubokog i cesto opasnog sna (inspiracije)
uzgred evo da pokrenemo i jos jednu temu
:koliko se ko oseca sam u trenutku nadahnuca....( sam ili sa nekom silom jos pored tu u sobi u sebi?)
ja jos nisam rascistio.. nekad dobru pesmu zaista osecam kao dar(a ne kao plod nekog tamo mog genija)
...a nisam bas zasluzio...ko ce ga znati...
Elem dobra je ideja da se pise zajednicka prica razmisljacu o tome
P.SNe znam kako da objasnim ali evo da probam:
ono sto najvise volim za mene je cesto opasno i isceljujuce u isto vreme
pozdrav
