[tom]

Mislim da jedna stvar nije razjašnjena do kraja. Dosta ljudi sa apsolutnim sluhom je reklo da ''čuje'' u glavi nekakav unutrašnji intonativni, referentni ton prema kome se ravnaju kad određuju ostale tonove. Moje je pitanje koja je frekvencija tog tona neposredno po rođenju?

To sam odgovorio...


Neko je ovdje uveo pojam "nelagodno".Prije ce biti "pomalo dezorijentisano" uslijed navike sviranja "pravog" tonaliteta na "pravim" dirkama.

Niko ne cuje frekvencije vec tonove i njihove karakteristike(mada iskusni producenti razviju senzibilnost na pojedina polja ali tu se ne radi o intonativnim frekvencijama).Ne postoje prijatne i neprijatne frekvencije i tonovi(sem valjda ekstremno glasnih i skripe,buke i slicnoga...).

A=440 je konvencija.Taj ton bi se mogao nazvati i Z,LJ,K itd. ali bi opet zvucao isto(tj kao sada A).

Znači, šta je tačno od ovoga:

1. Dijete se rodi sa ''super'' sluhom (Shiva živ bio, nemoj odvući filozofiranjem priču u off topic), pustiš mu jednom u životu A (440) i onda ono za sva vremena osjeti šta je u štimu a šta ne.

2. Dijete se rodi sa super sluhom i sa predodređenom spoznajom da mu A(440) zvuči prijatnije nego A(445).

1.Mozda se rodi ,mozda rano stekne sposobnost ali ono zna SVE tonove a ne samo A.E,sad,za koji ton prvo primijeti da je taj ton bas taj...

Zelim reci da osobi sa apsolutnim sluhom ne treba referentni ton.On ih "u glavi" cuje sve i ne treba mu neki poseban za orijentaciju.

I to sa stimanjem "na A" je konvencija. A se uzima za intonaciju zato sto ima najmanji broj alikvota sto mu daje najcistiju(opet)intonaciju.Nijedan ton u hromatskoj ljestvici nema neku posebnu prednost sem one koja mu je mozda data tradicijom.
Mnogi ljudi u toku skolovanja upamte A pa se onda,sa vise ili manje sigurnosti orijentisu prema njemu.To nije apsolutni sluh.Imam frenda koji cuje C sa sigurnoscu npr.Upamtili su mu "boju" jednostavno.

2.Sa sluhom mozda da ali sa predodredjenom spoznajom ne.Odredjeni frekventni opseg npr.440-445 ili ne znam vec kako i dalje ima osobine tona A iako u veoma delikatnoj intonativnoj razlici.Imena tonovima su dali ljudi a ne priroda iako cinjenica da ih fizicki cujemo na iste ili slicne nacine(uz sva odstupanja) govori da su nam neke stvari po tom pitanju psiho-fizicki iste.