[Klarinetista]

Originally Posted by silicon science

Slusao bi muziku koju "vredi" slusati, koja nije napravljena "po svaku cenu", samo da bi se uzela koja parica.
Meni je jasno sta je tebi u glavi, i zao mi je zbog toga
Uostalom, i sam si pisao o tome. Skup zivot u U.K. studiji se zatvaraju masovno, nema se posla, remixi se placaju tri puta manje nego nekada... i gde je tu mesto za sirotog Jugovica koji trazi mesto pod suncem u belom svetu. Poshtujem tvoje savete mladim muzicarima da se ne zalecu i batale poslove kojim se bave zarad snova o zivotu od muzike, ali shvati, ne razmisljaju svi muzicari kao ti. Ja ne zelim da zivim od muzike, bavim se drugim poslom od koga zivim, a ovo mi dodje kao ozbiljan hobi, i super mi je bas zbog toga sto sam rasterecen od problema koje ti imash.Ne bi se sa tobom menjao NIKADA, jer si rob industrije.

Ok, ko onda laze (ili zavarava sebe i druge)?

Da li mislis da si ti iskreniji u pravljenju svoje "muzike" zato sto nedeljno ukrades par sati za kompom u spavacoj sobi sa slusalicama na usima da ti ne bi kenjale komsije zbog glasne muzike stvarajuci nevidjene hitove, ili neko ko je ipak ceo zvoj radni vek (pa i zivot, sto da ne?) posvetio zaista BAVLJENJU muzikom (nebitno da li je sviranje, komponovanje, aranziranje, orkestracija, produkcija, snimanje,...)?
Sledece pitanje: Da li mislis da si pozvan da komentarises (podrazumevam da se svi po nekom idealnom modelu trudimo da budemo sto objektivniji) rad tog nekog? Nije mi jasno kako pojedinci mogu da pljuju tako opusteno nekoga ko ima staza koliko oni godina zivota...
Namerno se nisam dotakao muzickog obrazovanja (a da to nije npr. niza muzicka)
Ajmo momci sad mi lepo vi objasnite sta je to iskrenost u bavljenu muzikom. Nadam se da mi niko nece reci da je skrivanje iza sigurnog radnog mesta u nekoj npr. drzavnoj firmi (ili banci, nebitno), i bavljenje muzikom "kad se ima vremena". Pa sto niste poceli npr. da skupljate salvete ili znacke, otprilike isto vremena oduzima, a i ozbiljnosti ne nedostaje...