Još jednom, glasajte za mene za predsednika kao i strana ulaganja i preporod zemlje stiže!
Ljudi, budite svesni da vreme čini svoje. Kao prvo, da, u svakom vremenu postoji mnogo onoga što
valja i ostaje a JESTE komercijalno. Ali mislim da se odnos jako menja kad je nešto šampon muzika pa prođe vreme. Stvari koje su u nekom vremenu bile slina, nakon 15 godina postaju "classics". Koji je stav bio o Madonni ili George Michael-u na početku karijere, a koji sad? Jednostavno, uvek postoji TREND, a kasnije se samo razdvoji žito od kukolja. Evo jel se jadikovalo zbog turbo folka? I šta sad, ostala je takoreći samo Ceca kao zvezda na zalasku. Gde su ostale "zvezde" i što one ne prave koncert u areni a ne Čorba ili Bajaga. Pa jel bolja situacija? Jel su prazni mediji, nema zvezda nema jako dobrih pop rock ploča? Gde su sad svi ti kojima je da uspu smetalo što su samo narodnjaci u medijima?
Hoću da kažem da se ljudi mnogo plaše od reči "komercijalno" kao da je to strana reč za "bezvredno" i da se mnogo vitla rečju "umetnost" kao da se zna šta je to zaista. Kao ima neki toplomer za to pa se svakom stavi u usta čim izda prvi album i kao eeee ti si pravi umetnik, biće od tebe nešto. Često tek prođe neko vreme pa se onda vidi da li je nešto bilo umetnost ili nije. Nema potrebe za umetnošću kao nečim na šta se namerno cilja, to je onda sigurno lažno u startu. Nek svako pravi najbolje pesme, onako kako ume, i nek se trudi da pravi (ako želi) pesme koje će dodirnuti i druge ljude, a to kao "Ja pravim umetnost i prezirem komercijalu", meni je to farsa. To je često upravo isprazan stav kojim se brane ljudi koji nisu u stanju da naprave muziku koju može da voli više od 100 ljudi u državi.
Razumem ja i to što je npr Sumanut rekao i razumem šta ga boli nervira i svrbi, Nervira ponešto i mene, ali nešto treba da se dokazuje time što se nešto vredno napravi a ne što se pljuje ono što prave drugi, pa makar se radilo i o očiglednom sranju. Nema smisla, treba ga ignorisati, vremenom se sranje isfiltrira. Jel znate nekog ko ovih dana pusti kući prvi album Spajs Girls ili Britni spirs da uživa i misli "uh, al su ovo bila vremena, kako je ona to lepo i iskreno radila, kakva veličanstvena muzika". Nema i neće ni biti, i vremenom će biti poluzaboravljena. (osim ako Britni odjednom ne poludi i doživi transformaciju u "artist" pa snimi ozbiljan album a to teško)
U svakom slučaju, bolje pričati o nečemu pozitivnom i raditi ono što osećaš i misliš da je dobro, sa namerom da radiš što bolje i preneseš nešto ljudima, pa kakav rezultat bude - bude. Treba da se izlečimo od te patološke mržnje prema svojoj zemlji i od te ideje kako su ljudi ovde glupi i ne znaju šta je kvalitet, stvarno, sramota je. Ovih dana nešto gledam na myspace-u pa naletim na bend koji je napisao biografiju na negleskom u kojoj je centralna tema da mrze Srbiju i srpski mentalitet i što su u Srbiji. To kao da su u LA-u svi bi se tukli da im izdaju album i svirali bi pred 10000 ljudi. Lakše je pljuvati ono što očigledno ne valja i misliti da nas to čini boljima, nego se zapitati da li zaista vredimo i umemo da napravimo nešto specijalno. I napolju uspevaju samo najbolji i selekcija je užasna, zašto bi onda ovde bilo lako?
Uf ajd dosta mnogo je i od mene!