Quote:
Originally Posted by dexyco
Xmmm, mozda malo odem off, ali se nadam da se neces ljutiti. 
Ja ne mogu da odolim, a da ne napravim analogiju izmedju ovog i hollywood-ske kinematografije (ili uopste pitenjem cime snimati?). I dan danas se uveliko koriste filmske kamere koje funkcionisu na analognom principu slicnom prvim kamerama i koje su do skora (ili mozda i dan danas) imaju/imale najbolji kvalitet slike. Relativno skoro su se pojavile high definition digitalne kamere. One bi teoretski trebalo da imaju daleko kvalitetniju sliku od filmskih, ali se mnogi i dalje zadrzavaju na starim filmskim kamerama (posto je kvalitet itekako subjektivna stvar, naravno ne mislim na tehnicki kvalitet...), pa je samo nekoliko novijih filmova radjeno novijim kamerama. E, sad da se vratim na pricu, digitalna tehnologija (u ovom slucaju software) je nesto novo sa cime se krenulo bukvalno ispocetka, dok se paralelno decenijama razvijala analogna tehnologija, tako da i dan danas, stari sistemi imaju prednost u odnosu na nove koji se nisu jos dovoljno razvili. Ne sumnjivo je da ce software jednog dana u 90% slucajeva zameniti hardware, ali se isto tako zna da je danas u vecem broju slucajeva bolji od software-a. Ako bi objektivno gledali, sve zavisi od slucaja do slucaja, nemoguce ja reci nesto univerzalno... |
S ovim na kraju se definitivno slazem, ali zelim te ispraviti u video analogiji, istine radi...
U filmu je digitalija jos dosta iza filmske vrpce, ne zbog tehnoloske zrelosti, nego zbog financijskih razloga, kao i sve u industriji zabave. Cd format je los, jer se htjelo s tom tehnologijom tada napraviti cijenom pristupacne uredjaje. Svi slusaju glazbu u mp3, jer je tehnologija jeftina i pristupacna.
Tako je George Lucas narucio od Sonyja HdCam kameru, jer mu je bilo jeftinije snimati digitalno, nego sve s fima frebacivati u digitalni format, kada je ionako vise od pola filma bilo napravljeno na Silicon Graphicsima. A sam Sony HDCAM kameru promovira kao nesto sto je po kvaliteti blisko 16 mm filmu, o 35 mm nema jos govora. Jednostavno je potrebna prevelika kolicina podataka, pa bi digitalna tehnologija bila preskupa.
Tu je naravno i otpor novim tehnologijama, kako kod glazbenih producenata, tako i kod filmskih. Kada je moja bivsa firma kupila tu HDCAM kameru (istu kao sto je koristio Lucas) i svu pratecu opremu, producenti su bili izuzetno skepticni i nisu htjeli koristiti tu tehnologiju, iako je film u produkciji reklama i videospotova 3- 4 puta skuplji, a u kvaliteti nije ni priblizno takva razlika.
Sto se tice mixanja ITB i upotrebe softwera, neki dan sam napisao post o tome na jednom drugom forumu, pa cu citirati sam sebe:
Softwerski instrumenti i efekti predstavljaju jednaku revoluciju u glazbi kao sto je bila pojava elektricnih gitara ili sintova ili samplera. Ako cemo govoriti o jazzu, klasici, pa cak i o klasicnom rocku ili punku, onda nam je upotreba skupog hardwarea neizbjezna, ako zelimo da to zvuci vjerno i dobro. Medjutim, zahvaljujuci sirokoj pristupacnosti VST tehnologije, stvari se mijenjaju i glazba proizvedena tako moze zvucati jaaako dobro. Opet, kao i kod klasicne studijske produkcije, potrebno je imati znanje, kreativnost, ukus i uloziti puuno rada da materijal zvuci zanimljivo i privlacno. Autorstvo je ono sto je kod svake nove glazbe najbitnije. Kopije ubrzo postaju dosadne. Takodjer, kaos u ritmu i nerazumljivost i nezanimljivost instrumenata, vokala ili tekstova predstavljaju neznanje, nerad i manjak kreativnosti, a ne lo-fi.
Nedavno sam zajedno sa producentom Edijem Cukericem imao u studiju grupu Goribor iz Bora u Srbiji. Projekt je baziran na loopovima i snimkama basa, gitare, vokala i vst instrumenata (odsviranih na tastaturi), koji su snimljeni putem integrirane zvucne kartice na IBM laptopu. Cuki i ja smo zakljucili da su snimke zanimljive i upotrebljive, ostavili ih, te nadosnimili gitare metodama za koje smo imali inspiracije u tom trenutku; od vrhunskih pojacala i pretpojacala do "direktno u pult" sistema. Vokale smo snimali, da ne bude prevelika razlika u odnosu na one snimljene na laptop, sa najgorim mikrofonom koji sam u tom trenutku imao (prastari AKG 190). Vokale smo uspjeli srediti da zvuce jasno i rezu kroz mix (e, tu je potrebna malo kvalitetnija oprema). Najbitnija stvar je aranzman i kontrola zvukova koji se istovremeno pojavljuju, te kompaktnost ritma, te da ritam "nosi" pjesme. U tu svrhu smo ipak zakljucili da je u vecini pjesama potrebno snimiti bas linije kvalitetno i vrhunski i posebno programirati bas bubanj u svakoj pjesmi, buduci da se ne moze izvuci iz gotovog loopa i posebno obraditi. Na taj nacin je bas podrucje stavljeno pod kontrolu, sto je inace glavni nedostatak svakog lo-fi pristupa. A ljudi jednostavno vole cuti dobar bas.