Nije samo problem kod filtera na izlazu konvertora, problem je i pri obradi.
Snimis nesto sa 44/16 i vec imas odredjene aproksimacije, pa to provuces kroz neki ekvalizer, pa on tu doda i svoje aproksimacije, pa mu stavis kompresor, pa i on doda svoje aproksimacije, pa stavis reverb, pa i on doda svoje aproksimacije, pa posaljes na grupu, pa i tu u sumiranju opet dobijes aproksimacije, pa stavis kompresor na sve to pa i tu dobijes aproksimacije, pa sve posaljes na master out i opet dobijes aproksimacije.
To je puno aproksimacija. Mozda neko i ne cuje razliku izmeju 44/16 i 96/24 ali posle svih ovih odradjenih operacija, jasno je da ta "mala" razlika u matematici ili skoro necujna u ljudskom poimanju zvuka, postaje sve veca i veca svakom sledecom operacijom, sto na kraju ima za rezultat ne mali broj "gresaka".
Ja radim u 44/24 ali nemam nikakve zablude da je 192/32 FP bolje. Samo, pored mog skromnog znanja o produkciji i skromne oprreme, degradacija zvuka pri semplovanju igra minornu ulogu u celom tom lancu, tako da ne vidim sto zapeniste toliko.
