[Arthur]

meni je nekako uvek smešna i zabavna ta kolizija mojeg umetničkog senzibiliteta i onoga što moram uraditi. Nekako sam uvek doživljavao celu priču kao izazov - kao JA MOGU SVE.. znači, ajd sad sedi i slušaj kako napunjen taj i taj aranžman kod te i te narodnjakuše, ajd sad provali koji je to element u muzici Vlada ili nekog od njegovih klonova ono što natera pola žena ove države da zasuze i dožive orgazam i sve to tako, meni je to oduvek bilo zapravo zanimljivo. Nikad se nisam osećao loše zbog toga, meni bude neizmerno smešno kada uspem da ubodem žicu takvih stvari.. To što ja privatno slušam Zero 7, Air ili Massive Attack i što me stomak zaboli kada shvatim koliko sam ja daleko od stvaranja takvih dela, to me nikada ne tangira u mom "profesionalnom" radu... Ložim se na fleksibilnost i multitalentovanost, nekako bi želeo da sebe ostvarim kao takvog, sve ostalo me plaši kao usko i pomalo snobovsko..