Sad me podseti prica o smrad refleksu..........
Pre x godina, dok sam imao P1- 233mHz, radio sam sa ortakom album decije muzike. Samo snimimo vokal i povucemo nase farbe iz gotovih matrica. Midi sa klavijatura i audio sa kompa direktno na minidisc
- to su bila vremena..... E, sad, oduzilo se nase mixanje, posle mesec i po, tek gotove 2 pesme, i ja treba na minidiscu da ih odnesem naruciocu koji je vec jaaako nezadovoljan celim poslom. Zima, nadjem neke termo carape u ormaru, lepo se obucem, nabacim osmeh i smisljam gomilu opravdanja usput... dolazim u stan lika koji je radio aranzmane, tu njegova zena, devojcica koja je pevala i njen matori, nestrpljivi da cuju nesto. Ja se izujem, posto je bilo blato napolju, i krenemo u slusanje i komentare. Sad, ja osecam, nesto smrdi, lici na noge. Kontam - nisam ja istusirao se, obuo ciste carape....... Ovi me bledo gledaju, ja njih, snimci naravno sranjkasti..... posle pola sata gusenja odem do kupatila da eliminisem sebe kao moguceg krivca..... i ustanovim da moje carape - UBIJAJU
. Smislim neki razlog i na radost svih pobegnem kuci za 10min. Tamo me ceka brat sa najodusevljenijom facom koju sam kod njega video i pita - jesi obuo one carape iz fioke koje sam nosio 4 dana? kako mirisu?
...
..... kad tad nisam postao jedinac, nikad necu