Ko god poku?ava da pravi muziku određenog tipa u startu čini veliku gre?ku. Stvaranje muzike je vid komunikacije, ne samo sa drugima nego i sa samim sobom. Ona je, kada joj dozvolite, slika onoga ?to nosite u sebi,mo?da jedino ?to imate, a nikada vam se ne mo?e uzeti, va?a esencija. Pustite druge da vas razvrstavaju u ?anrove, grupe i podgrupe, a sebi dajte slobodu stvaranja, nesputanost u igranju, kao osnovi svakekreativnosti.
Ne valja slu?ati uvek istu muziku, nametnutu kao ?anr trenutno popularan ili makar vama zbog ličnosti drag. Slu?ati istu muziku znači ostati siroma?niji za mnoge lepe trenutke koje ona, kao produkt ljudskog duha, mo?e pru?iti. Ovo se pogotovo odnosi na ljude koji rade ne?to svoje, stvaraju svoje note ili buku. ?to vi?e čuje? vi?e će? razumeti da je muzika jedna, kakav god da joj je prefiks... ili sufiks.
Muziku stvaraju ljudi, ne ma?ine. A ni ma?ine nisu nastale same od sebe, i njih su stvorili ljudi, one su dakle samo sredstvo ljudskog izraza, kao olovka i papir za pisca, ili četkice i boje za slikara (mada oni danas izgleda vole i kompjutere
). Ma?ina je samo model nastao na osnovu i za potrebe čoveka, stvorena isticanjem jedne bitne karakteristike, koja mu slu?i da bi lak?e, br?e, mo?da kreativnije obavljao određenu radnju. Kada jednog dana ma?ine budu počele da stvaraju muziku same, muzika će izgubiti smisao za čoveka. Ili bolje rečeno, čovek vi?e neće biti potreban muzici, ona će ga prevazići, kao ?to i sada čini u retkim trenucima. Za čoveka će tada izgubiti smisao, jer joj ga on vi?e neće davati.
Emocije su ono esencijalno u muzici, ljudski um preko muzike dosti?e (ili mo?e dostići), najvi?e metafizičke sfere i otkriti ponore du?e. Uvek je tradicionalna isto koliko i moderna, jer je stara skoro kao čovek. Ili je mo?da starija, otkrivena od čoveka. A čovek je jedino muzikalno biće trenutno poznato na ovoj planeti, samo njegova. Svaki čovek ima urođenu, ili stečenu (jer je muzika uvek oko njega i najvi?e joj je izlo?en od svih umetnosti) sposobnost za ritam i raspoznavanje visine tonova i njihovog odnosa, samo je treba u sebi otkriti i razviti, ako ?eli, naravno. Jedini put za nala?enje muzike u sebi je učenje, usavr?avanje. Učiti treba i od sebe i od drugih. Talenat mo?e biti lep poklon, ali uspeh se stiče radom. Svaka muzika, pa i najbanalnija, zahteva rad, odricanje i određen talenat, osećaj, i ja se pred tim klanjam.
Na nesreću, kada čovek dugo profesionalno radi sa muzikom, ovakve stvari zaboravi i muzika mu prestaje biti zadovoljstvo, samo posao. "Meri" svoj muzički uspeh kroz zarađen novac, decibele i frekvencije koje proizvede, opremu koju ima ili nema, a da je imao sve bi bilo bolje. Sve ovo mo?e biti prilično frustrirajuće, pogotovo za onog ko tek počinje sa muzikom. Zato je moj moto i poruka svima koji kreću ili su već krenuli pa su se negde izgubili: radi sa onim ?ta ima?, uvek daj sve od sebe, pogre?i hiljadu puta da bi hiljadu i prvi uspeo, stvaraj muziku da bi ona, jednom, mogla da stvori tebe. Bilo koju, srcu blisku... u?ivaj, iznad svega, slu?ajući i učeći od drugih i radeći na sebi... stvori svoj stil, kao otisak svog duha u vremenu, jer jednog dana će mo?da samo on ostati...
...samo moj skroman pogled na neke teme prethodno iznete u ovom tredu
vidimo se u nekom drugom, pozdrav svima...
laku noć