Quote:
|
Originally Posted by MD
Jeli ima netko na forumu iskustva sa vlastitim objavljivanjem materijala?
Nekakav vlastiti maleni label?
Bez distribucije, samo label sa kojim bi se "ozakonio" proizvod a onda potraga za nekim distributerom itd.
Kakvi su uopće uvjeti za otvaranje male vlastite izdavačke kuće i što je sve potrebno za to, zakonski gledano a i financijski (početni kapital itd)?
Nekako sa godinama sve više sumnjam u mogućnost da ijedan balkanski metal band potpiše sa ikakvim ozbiljnijim stranim izdavačem(do sada nije nijedan) i da je to mrtva trka koja ne vodi nigdje.
Vidim po internetu raznorazne online izdavače-prodavače, prodaju demo CD-e, prodaju čak i demo MP3-je, ali za otvoriti account i sklopiti sporazum sa njima traže određenu uplatu na njihov račun, pa mi se to sve čini kao iskorištavanje naivnih mladih bandova.
Sistem:
Imaš 1000 bandova, svatko ti uplati po 100 dolara na račun za uslugu a tebi je potpuno svejedno oćeš li prodati koji cde ili nećeš.
Ne trošiš za distribuciju, promociju, sve ide preko običnog sitea i još od prodanih cd-ea uzimaš trećinu iznosa (ako se išta i proda).
To mi se čini mamac za budale...ili se varam? 
Dakle kakva su vaša iskustva? |
Znaš, ne znam tačno kakva je situacija kod vas... Ovde nije toliko problem izdati CD za neku manju domaću diskografsku kuću osim ako nije u pitanju ekstremni death metal snimljen u šupi. Distribucija je takođe jednostavna, u smislu da što se tiče domaće publike, gomila ljudi uzima CD-e metal muzike u samo par shop-ova. Svako ima pristup distributeru, znači nije nikakav problem da ti daš distributeru svoj CD-e, nego da li je vlasnik prodavnice u XX gradu čuo ikada za tvoj bend, da li je video spot na televiziji te da li smatra da ima smisla da uzme 4 primerka tvog CD-a. Vrlo moguće ne. Znači ja ne mislim da je frka izdavanje CD-a već stvaranje publike koju to interesuje, potrošačkog tela ili šta već, i prisustvo u medijima. Kao što rekoh, ne znam kakva je situacija tamo ali ovde, ako imaš dobro, kulturno snimljen materijal, neko će ga izdati, ako imaš spot koji dobro izgleda, ima bar par televizija koje će ga pustiti itd. Nećeš zaraditi ništa specijalno, ali ćeš biti na mapi države sa svojim CD-om.
E sad, što se tiče proboja na zapadu, kao što vidiš, nisam izdao album za Nuclear Blast, pa ne znam koliko sam pozvan o tome da pričam
Ali mislim da je opet suštinski stvar u tome da ti ne živiš u Kopenhagenu ili Oslo-u pa da dogovorite gig u Londonu, sednete u avion i odsvirate, ili spičite turneju i to je to. Stari problem sličan tome kada si u okviru države u provinciji umesto u glavnom gradu gde se sve događa. Bar kod svih odavde koji su izdali nešto napolju, to je bila najveća muka, neko ti organizuje gostovanje na ovom ili onom festivalu i ti se onda polomiš oko organizacije.
Konačno, postoji i poslednja stvar a to je kvalitet samog izdanja. Ja još uvek nisam čuo izdanje sa ex yu prostora koje bi zvučno i mentalno bilo konkurentno onome na zapadu. Ima stvari koje su pristojno urađene ali su same po sebi samo replika već postojećeg, a hiljaditi bend u fazonu XX stranog benda imaće velikih problema da se izgura u žestokoj postojećoj konkurenciji.
Elem, ako napraviš veoma dobar snimak veoma dobrih pesama, mislim da ti neće biti problem da nađeš izdavača, već da izguraš da neko obrati pažnju na to. Bar ovde kod nas, CD ima jako malo značaja sam po sebi, a na zapadu je to još više izraženo, ta fiksacija "imati izdanje" kao nešto što je cilj i treba se pomučiti oko toga pomalo datira iz nekog prošlog vremena gde je u EX YU to bio glavni problem, pa kad izdaš ploču, automatski si car. Sad to nije problem, već ubediti ljude da kupe album koji si izdao.