Mislim da je Sasa povukao dobru crtu izmedju Gibonija i Stinga.
Za domaci: "Poslusati pesmu Mirakul i pesmu The Book of My Life sa poslednjeg Stingovog albuma "Sacred love"".
Slicnost je vise nego zapanjujuca. Jedino sto kod Gibonija to u jednom momentu prelazi u "Yu-nostalgija" refren, a Sting ostaje hladno pri svome
Dakle, nemam nista protiv, cak i posedujem "Mirakul", ali ako neko sebi dozvoli da podrazava, treba da bude svestan da mu ne gine winamp play lista gde se lako moze naci pored svog idola, te biti uporedjivan.
Zaboravih da se osvrnem na bivsi vrhunski bend Radiohead koji su imali jedan od mojih "top 10 ever" albuma "The Bends", a zatim preko albuma "OK komputer" koji je bio inovativan, ali ne toliko muzikalan kao pomenuti prethodnik skliznuli u ponor bez dna albumom "Kid A" zbog kojeg sam ubedio prodavca da mi ga pusti odmah u prodavnici jer nisam mogao da docekam, a posle preslusavanja odlucio da ga ne kupim, niti da ikada vise razmisljam o njemu. Usledili su i Amnesiac i jos jedan "album posle", ali to vise nije Radiohead...
Sto se Darkwooda tice, tu se misljenja lome, ali da ne bih bio pristrasan posto znam ljude, mogu da kazem da u njihovom pristupu stvaranja muzike ima neceg "vestackog" tipa "ajde da stavimo nesto sto ce da zvuci fancy"... Naravno, ima par pesama koje obozavam tipa "Supernova" ili jedan od najboljih rifova Yu muzike u pesmi "Ispod reaktora".
EKV je jedini YU (ex YU) bend koji sam sa istim zarom slusao i tada i sada. Komercijalizacija pesme "Krug" je donela ogromnu stetu imenu jedne tako velike grupe, stavivsi svaku susu u poziciju da kaze "Ja slusam EKV"...
Polako me hvata pljuvacka groznica. Odjava