A za?to onda D. Dub nema nijedan hit, tj za razliku od svetskih bendova koji su pomenuti, nisu dostupni ?irokoj publici? Jednostavno zato ?to je ideologija, pakovaje tu a sadr?aj nedostaje. Ba? bih voleo da mi neko uz akustičnu gitaru otpeva neku njihovu pesmu
Zajednički imenitelj NIN, ABBA-e, Merylin Manson-a i Beatles-a je da ma kakav bio aran?man, hit pesmu je moguće odsvirati uz logorsku vatru i akustičnu gitaru, a ona će i dalje biti dobra pesma. Mislim da na?i kvazi pop rock umetnički bendovi vi?e vremena provode praveći ideologiju, lju?turu oko svojih pesama nego sam sadr?aj. Nigde dobre pesme koju će svi pevuckati na ulici ali je zato sve jako "cool", kao mi smo umetnici, pa nas ovi balkanski seljaci ne mogu skapirati. Mislim mo?da su momci iz Dub-a sjajni likovi privatno, ne napadam nikog lično, nego je u globalu tendencija da se zadnjih 10 godina favorizuje rock muzika koja je nekomercijalna (kao neka protivmera turbo folku ili ?ta već) i to ne zato ?to je umetnička, već zato ?to je svedena na imitaciju stranog ili na pakovanje u muzičkom smislu bez kvalitetnog autorstva. Postoji struktura pop pesme i zna se kakva je ona, takođe se zna da sadr?aj mora da bude dovoljno univerzalan da dopre do srca slu?alaca, a najbolje pesme u bilo kom stilu muzike ispunjavaju te uslove.
Mislim da je potpuno pogre?no upoređivati veličine svetske scene i recimo Gibonni-ja. Gibonni je Eros Ramazoti susreće Whitesnake susreće Olivera Dragojevića, i tokom cele karijere je vrlo precizno kalibrisan za hrvatsko podneblje. Jer ako ćemo realno, Whitesnake rock metal (mada bi mogli da nazivamo to i 80's hard rock, ali ima svoje za?to i ovaj moj naziv) je specifično ukorenjen ovde kao vezivno tkivo između selja?tva i ?iroke narodne mase i rock muzike, naročito u uslovno provinciji. Oliver je za starije ali koji vole pristupačno i lepo, a Eros je beli svet i skupo, ali opet dalmatinski i blisko nama. To je neka tromeđa zvuka koja čini da je njegov rad dovoljno blizak ljudima ovde, a opet dovoljno nalik nečemu ?to je "svetsko".
Znači, mora se imati u vidu da postoje zasebna podneblja, sa svojim zahtevima, svojom publikom, i da onaj ko ?eli da bude popularan mora da odabere i bude svestan kojoj se publici i kako obraća. Mislim da su razočarani muzičari ovde ubeđeni kako ceo beli svet voli "prave" stvari a samo mi ovde imamo budala?tinu od scene ?to je netačno. Postoje lokalne zvezde, lupam, velika finska pevačica (zaboravio ime) koja kada izda album proda desetostruko veći tira? u finskoj nego Madonna a nema je na svetskoj sceni. Znači, nije ostatak sveta integrisan u globalne tokove, a mi smo jedini u zapećku stilski. Čak su i mnogi bendovi i pevači iz USA njihova lokalna seljačka varijanta, koja ne znači ni?ta evropljanima. Recimo Van Halen u vreme svoje enormne slave i multimilionskih zarada nisu uop?te dolazili u evropu, niti ih je interesovalo, a to nije jedini takav primer. Koliko je Springstina, Steve Winwood-a, i mnoge druge specifično američke umetnike interesovalo da idu van svoje dr?ave, i koliko su često to radili?
Znači svaka zemlja ima svoje. To ?to smo mi to ne?to svoje zbog svih događaja ovde devedesetih pretvorili u groteksnost, je druga stvar. Znači mislim da se treba osloboditi tih primitivnih kompleksa?kih varijanti kako treba preorati sve ovde i praviti samo stvari koji podsećaju na beli svet. Jedini bend koji je za mene u na?oj sredini spojio komercijalnost i umetnički kvalitet u potpunosti,EKV, me nikada nije specijalno podsećao na neki konkretan strani bend, i ne verujem da bilo ko ovde kada čuje pesmu od EKV pomisli "Jao ?to je lo?a produkcija". Produkcija je PAKOVANJE, pobogu. Ona samo slu?i da reprezentuje ne?to na adekvatan način, a to samo po sebi mora biti dobro, dobra pesma i dobri izvođači. Ona čak ne mora ni da bude "skupa", već adekvatna onome ?to je snimljeno.
Elem, mislim da nije problem u toj nekoj ovda?njoj mućkalici stilova samoj po sebi, ona u stvari reprezentuje na? temperament i ukus kao nacije. Mislim da je problem to ?to je ta mućkalica jako lo?eg kvaliteta, znači ne treba menjati jelovnik, meni je taj koji jeste, ali mu treba podići kvalitet. A kvalitet se mo?da ponajvi?e ogleda u nečemu ?to se retko pominje a to je ISTINITOST, stvarna emocija koja se emituje, da kada čujem pevača pomislim da je čak i ako nije pisao tekst on sam zaista osetio snimajući pesmu o čemu se radi. Znači da intencija kada se rade albumi te na?e kvazi pop muzike bude da se napravi kvalitet jer će automatski to da se pretoči i u uspeh. Umesto toga, trenutno je va?nije da se pevač lepo osmehuje, da peva leeeeeepim glasom, da ima loop u pesmi i neki ciju ciju sekvencer jer je to moderno (ili da zvuči kao Vlada Georgijev) , da je tekst od Marine, pa makar bio i lo? jer to otvara neka vrata i tako dalje. Znači sve je bitno samo ne pesma. I onda se ljudi čude za?to nema para i za?to ploča nije pro?la. Znači Treba malo podići svest kod muzičara i pevača da su uspeh postizali oni koji su donosili ne?to novo a pristupačno, a ne oni koji su poku?ali da zarade na trenutno postojećem trendu formalno, imitacijom.
Konačno postoji jo? jedan element a to je da većina bitnih ljudi iz posla sa kojima sam pričao u?asno potcenjuje ovaj narod i smatra ga imbecilima, tj, da ne?to mora da bude jako jednostavno i primitivno a zaodenuto u skupe haljine da bi ga ljudi progutali, iako su u su?tini to isti ljudi i isti mentalitet koji je postojao i ranije. Mislim da ne treba potcenjivati inteligenciju ljudi, i da čak i potpuni retard mo?e da na nekom nagonskom nivou oseti da li ima nečega u pesmi ili je to tek tako. To ?to će narod da stane u red za jeftine pljeskavice, ne znači da im se gadi kavijar, i da ga ne bi jeli kad bi ga bilo po pristupačnoj ceni, samo im treba omogućiti da ga probaju i sami skapiraju koliko su one pljeskavice ?to ih jedu sve vreme bile lo?e, naročito ovi mlađi koji se ne sećaju SFRJ i tada?nje scene.