Ima.
Mada, ni tu situacija nije toliko sjajna, niti mislim da je presudno to sto je neko na tom odrastao.
D.M (Dino merlin?
) je dostigao svoj vrhunac albumom Ultra i od tada je u blagom opadanju (mada na Exciteru i na remixima ima par vrhunskih stvari), da bi poslednjim albumom doziveo potpuni sunovrat.
Kad sam cuo "Precious" na tv-u, obradovala me je pomisao da je DM izbacio dobar album, ali avaj... Kad sam nabavio CD, i pustio bio sam zaprepasten kako su lose pesme i kako sve to lose zvucii zapravo...
Soungarden nikad nisam voleo mada se moj brat kune i dan danas u njih i u Audio slave (koji tek ne volim).
Pearl Jam je bio dobar do albuma Yield kad su postali Nil Jang tribute band i od tada ih saslusam informativno (da me ne bi grizla savest sto nisam).
Stinga posebno volim i svako ko se bavi jazz muzikom reci ce ti da to sa jazz-om nema nikakve veze. To je obicna pop-rock- (sve vise) etno autorska muzika koja ima i
jazzy elemenata.
Poslednji Stingov album, iako meni jedan od muzicki najdrazih iz njegovog opusa, produkcijski je daleko od brilijantnog, ali opet pri ovoj izjavi izuzimam rimejk pesme "Moon over Burbon street" koja je remek delo, ali se nasla samo na japanskom izdanju albuma.
I tako do sutra...
Samo bih zamolio sve ucesnike u raspravi da imaju na umu da to ko kakvu muziku slusa ne daje povod za osudu ili napadanje, pa da ako se vec otvorila ovakva tema, diskusija bude na nivou zasebnih izjava i stavova, a ne generalizovanja "kulture" i "nekulture", jer na taj nacin samo neko moze da bude povredjen ili uvredjen, a zapravo se nista ne resava.