Loudness War
 

Sa velikim nestrpljenjem sam čekao objavljivanje živog albuma Partibrejkersa "Krš i lom". Već posle par sekundi preslušavanja bilo mi je jasno da nešto debelo nije u redu. Svi znamo kako dobro oni zvuče uživo, ali na ovim snimcima je to upropašteno. Jednostavno je neprijatno za sluh, zamara i budi želju da se to što pre zaustavi.
I naravno, po hiljaditi put ista stvar. Na gornjoj slici je waveform pesme "Hoću da znam" sa pomenutog albuma, a ispod waveform studijske verzije. Neko je izgleda bukvalno shvatio da od živih snimaka najbolje domaće grupe treba napraviti Krš i lom.
Zar neko stvarno misli da tako zvuči bolje? Voleo bih da čujem mišljenje ljudi koji se bave masteringom o ovom konkretnom slučaju, a naravno i o prognozama - ima li nade da će se se nešto menjati.

Re: Loudness War
 

I mene to nervira, za to su krivi tonci na radiju oni su prvi poceli , da im signal bude sto glasniji da im svaka numera bude iste snage ne razmisljajuci o kvalitetu zvuka cim nije signal jak to za njih ne valja . Ne kazem da su u tom fazonu svi ali ono sto sam ja imao prilike da cujem i popricam . :rolleyes:

Re: Loudness War
 

Vidjao sam i neprijatnije izgledajuce wav-ove koji su dobro zvucali

Poenta je kako to zvuci na kraju, ne kako izgleda wav

Licno, ne mogu nista da zakljucim iz ovih screenshot-ova

Sto se tice loudness war - postoje razlozi zasto se to desava

Nekad me to nerviralo, sad vise ne jer sam skapirao potrebu zasto neko zeli sto glasnije. Takav je trend. Ne kazem da ima previse smisla, ali je tako

Re: Loudness War
 

Bas to!
Iz licnog iskustva: diskograf nema pojma koja je razlika ali kada mu posaljes
"normala" mix, jedini komentar je da mu je CUDNO te da bi trebali jos malo poraditi na snimci, a kad mu posaljes nabijeno onda mu je kul.
:banghead:
Psihijatrija.

Inace kada pustam frendovima normala mix i nabijeno bolje im je nabijeno, a kad im pojednostavljeno objasnim razliku te da te ovo zapravo zavara da je bolje iz tih i tih razloga itd. itd., onda kaze: aha, okej...
Ali vidim da nije skapirao da ako poslusa cijeli album da ce mu biti krs i lom u glavi, a ne melodija neke pjesme ili da ce lupat rukama po koljenima.
Uostalom vecina ljudi sve manje slusa album i shvaca ga kao nekakvu pricu benda, cjelinu, ozbiljan rad, kolekciju slika jednog razdoblja stvaranja te dolazimo do toga da se singlice vrte na radiju i po klubovima, niko to ne shvaca toliko ozbiljno, nema vise ortodoksnih slusatelja glazbe, po meni subkultura je mrtva tako da imamo prosjecne konzumente glazbe koji nesto puste na tulumu i uz alkohol i koketiranje glazba je samo podloga koja zapravo cini glasnu atmosferu da se nesto u tom prostoru dogadja.

Ali nije frka, niti bed, povijest se i sacinjava od promjena tako da ce kad tad
opet doci do promjene u mixu, masteru ili u politici.

Re: Loudness War
 

Mo?e? da čuje? ovde, besplatan download:

http://eng.exitfest.org/index.php?op...2066&Itemid=94

Re: Loudness War
 

A vidis ustvari sta ja mislim... nije problem ako se zeli bas glasan snimak, cak i ako se bas kompresuje jako, ali mi nikako nije jasno zasto se onda bas insistira maksimizovati svaki peak i ici bukvalno stalno do -0.00009 dbfs. To ce mi uvek ostati enigma.
Pa, nece prestati nikad, jer nema standarda, svako ima odgovornost za svoj rad.

Re: Loudness War
 

Do ovoga se do?lo postepeno i zato ogromnom broju ljudi ovakva produkcija zvuči normalno. Početkom sedamdesetih ovakvi snimci bi verovatno dobili etiketu tehničke neispravnosti.

Problem je ?to se percepcija muzike kao nečega lepog i prijatnog ovim ozbiljno naru?ava. Između ostalog ovo i jeste jedan od razloga za?to je sve manji broj pravih zaljubljenika.

Re: Loudness War
 

Meni je itekako lepse i prijatnije da cujem manje kompresovan snimak ali treba imati u vidu da kad slusalac ubaci takvu pesmu u winamp, ona ce biti osetno tisa od ostalih pesama na plejlisti, jer sve sve ostalo gura do nule. Ja imam recimo neke retro, ne-remasterizovane snimke od stones-a i pizdim jer svaki put moram da idem do kompa i pojacavam zvuk kad pocne neka od tih pesama.

Re: Loudness War
 

S moje tačke gledišta to izgleda obrnuto. Plejer mi je dosta pojačan pošto uglavnom slušam staru muziku i nervira me kad naleti nešto novije pa moram da utišavam. Bilo bi bolje da je sve iste prosečne jačine.

Ali koje jačine, kao one stare ili ove nove pesme?

Treba shvatiti da i u tim starim snimcima ima jakih delova. Ako ti je plejer pojačan na sedmicu, normalno masterizovana pesma će se realno čuti u proseku negde oko četvorke, ali postoji prostor da neki bitni i naglašeni delovi dođu do sedmice. Kod nove produkcije sve je toliko jako da će ti plejer stalno stajati na četvorci i nema ni jednog dela pesme koji će u slušanju da dogura do petice - ne može, plejer je na četvorci. Dakle, u onoj pesmi koja je u proseku tiša u realnom slušanju neki delovi se čuju za tri podeoka jače nego u onoj koja je pojačana kompresijom. I to su oni delovi koji stvarno treba da budu jači, to prenosi neku poruku, razdvaja bitnije stvari od manje bitnih, izaziva kod slušalaca emotivnu reakciju, da ne govorimo o tome da ljudskom uhu po prirodi prija dinamika, različiti nivoi jačine zvuka (kao uostalom i oku različiti nivoi osvetljenja).

Re: Loudness War
 

Pa jebes taj novi trend. Ubijena je dinamika u muzici, plus sve je prekopresovano, sterilno i ostro, a dodaj na to da su snimci ovde napravljeni sa opremom srednje nize klase.