Rumski Forum - Snimanje (velikog) orkestra

Quote:

Originally Posted by awacs (Post 268308)

Dejo,

kako se boriš sa faznim pomacima između generalnog stereo para (ili Decca tree postavke, pošto si jednom pomenuo da i nju koristiš) i "highlight" mikrofona koji ozvučavaju pojedine sekcije instrumenata? Putem matematike (metar u ruke, pa računica) ili putem sluha?

Takođe, koju proceduru koristiš prilikom kontrole faza? Svaku sekciju u odnosu na stereo par, svaku sekciju u odnosu na susedne sekcije, kombinacija to dvoje... Znam da odgovor na ovo pitanje zahteva višemesečni praktični kurs, ali daj bar neki "hint" na nivou principa...

Pozdrav,

Vasa

Za pocetak, imaj u vidu da se orkestar snima u velikim prostorijama (izmedju ostalog sto u malu prostoriju ne mogu da stanu svi :) ), pa je samim tim razdaljina izmedju glavnog para, odn. Decca tree jako velika, sto automatski znaci da su i fazni problemi zanemarljivi. Dalje, ako pricamo o orkestru BEZ udaraljki, treba imati u vidu da tu nema mnogo tranzijenata na osnovu kojih bi mnogo lakse zakljucio da postoji kasnjenje izmedju close i room mikinga. Postoji to neko okvirno pravilo 3:1 koje smo svi vidjeli po raznim knjigama, a koje govori o tome da razmak izmedju 2 mikrofona koji snimaju isti izvor treba da bude 3 puta veci od razmaka izmedju mikrofona i instrumenta. Ako cemo po tome, onda je kod snimanja orkestara taj razmak MNOGO veci.

Teoretski i puristicki, jasno je da je idealna tehnika za snimanje orkestra (a ako cemo tako, onda i bilo kojeg instrumenta, mada kome se slusa to, ima Chesky records pa neka izvoli) neka varijanta stereo ili surround postavke koja bi trebala da prenese utisak orkestra u jednoj poziciji slusaoca (trazenje te pozicije je vec druga filozofija i talenat). Medjutim, valjda se kroz praksu i vrijeme pokazalo da su ipak neophodni close mikrofoni, sto zbog fleksibilnosti, sto zbog naglasavanja pojedinih mjesta u partituri, a sto zbog kompenzovanja prirode instrumenata. Isto tako bih napomenuo da snimanje orkestra za filmsku muziku ima prilicno drugacije standarde, i da se veoma insistira na toj vrsti fleksibilnosti, valjda zato sto sve MORA da bude dobro, i mora da vrsi svoju funkciju.

Vezano za same balanse izmedju close i far mikrofona, glavni par (ili tree) su definitivno GLAVNI, tj. sve se ravna po njima. Posao dirigenta je da sredi odnose sekcija i njihove dinamike, i ti ljudi su definitivno skolovani da to rade. Medjutim, posto u filmskoj industriji (a narocito americkoj), sve mora da bude predimenzionirano i prezentno, oni jednostavno podrazumijevaju da onaj ko snima mora da im omoguci bas to.

I jos nesto, posto smo se jedno vrijeme Goran Antovic i ja dosta igrali pomjeranja kanala jedan u odnosu na drugi, neki zakljucak koji sam izveo je da pri slaganju tranzijenata izmedju 2 ili vise kanala se definitivno dobije vise puncha (sto i nije neka mudrost), ali se isto tako izgubi na prostornosti. Vjerovatno zbog toga sto usi preko refleksija sticu pojam o velicini prostora :)