Rumski Forum - Operacija Trijumf

E ovo već ne mogu da prećutim. Daklem, o čemu se radi:

Odlučim ja da se prijavim za Operaciju Trijumf. Sa muzikom sam oduvek bio nekako na pola-pola. S jedne strane imam dvadesetpetogodišnje iskustvo u sviranju, tezgarenju i radu u studiju, 7 gitara, 5 pojačala, mali studio i još gomilu prateće opreme a sa druge nikad nisam prelomio da mi muzika bude glavno zanimanje. Uzgred imam već 39 godina, skoro sam se oženio i dobio dete pa reko' ajde da probam da se prijavim na audiciju pa ako upali to bi konačno bio dobar početak za ozbiljniju karijeru a ako ne - znak da sam svoje odsvirao i da na dalje umesto u opremu ulažem u porodicu. : ) Malo se šalim ali shvatate šta želim da kažem.

Prijavim se ja i oni me zovnu na audiciju. Informaciju o datumu i mestu audicije dobijam prvim SMS-om. U drugom koji stiže posle samo par minuta doslovno piše: "...ako imate instrument možete da ga ponesete... " Dakle napominjem da nije pisalo "treba" već "možete" da ga ponesete što će se kasnije ispostaviti kao bitno.

Dođem ja na zakazano mesto u 10:00 kada je trebalo da počne audicija a od "Produkcijske kuće E-Motion" naravno ni traga ni glasa. Obzirom da navedeni restoran nije najpoznatiji polovina kandidata se pita da li smo uopšte na pravom mestu. Kombi sa logom kuće koji sve organizuje pojavljuje se u 11:17. Audicija počinje tek u pola 1. Mada mnogi ovo doživljavaju kao normalno ja takvo ponašanje ipak smatram nedopustivim. To je bio prvi faul.

Faul broj dva - kad se ekipa najzad smilovala da nas anketira ja se prijavim kao drugi, nisam uspeo da budem prvi a žurilo mi se pa nisam hteo da odugovlačim. Ulazim i imam šta da vidim: astal za kojim sedi devojka (voditeljka), kamerman, tonac za miksetom i jedan stalak sa mikrofonom za kandidate. Prilazeći sačekuje me devojčin glas sa rečima: "Molim vas da stanete za mikrofon, jasno i glasno kažete vaš redni broj, ime i prezime i da nam nešto otpevate." Priđem ja i kažem šta je trebalo da kažem ali i dodam kako ja ne znam da pevam. Devojka je bila u tolikom čudu da bukvalno jedno pola minuta nije znala šta da mi kaže. Tišinu prekidam ja i podsetim je da je u najavi i reklamama svugde bilo naglašavano da se traže muzički talenti (pod čim ja smatram i didžriduiste ako su stvarno talenti) i da ja sviram gitaru pa je usledilo i pitanje - šta ćemo sad? Na to mi ona odgovara – pa dobro onda nam nesto odsvirajte. Ja jos napaljenko nosim Telekastera Deluksa iz 77. kako bih imao što bolji ton ali avaj, na pitanje da li imaju pojačalo šta mislite kakav sam odgovor dobio. E pa nemožete da zamislite. Ona g**** je bila u tolikom čudu da je i ovaj put zanemela. Stvar vadi tonac nudeći mi da se zabodem u njegov mix. Sviram, ako je posle svega to uopšte važno, Little Wing (jer tu stvar jako volim i uvek je sviram sa posebnim emocijama) uključen u miksetu i razglasnom kutijom okrenutom prema njoj. Verujem da je moj "nastup" bio krajnje sumnjiv jer zvuk sigurno nije mogao da me napali a umesto da se koncentrišem na to šta ću i kako da odsviram razmišljan o besmislenosti mog tamošnjeg bitisanja.

Ma u celoj priči me najviše iznerviralo to što svugde k****** kako traže muzičke talente a u stvari traže pevače. Stvarno mi nije bilo jasno da li oni nemaju intelektualni potencijal da shvate razliku između to dvoje ili su toliko bezobrazni da to namerno rade. Sami su smišljali svoju reklamu, verujem da su je sami i pravili. Čemu onda laž? Te džukačke fore stvarno ne podnosim. Pojava u narodu znana pod nazivom "srpska posla" uvek će za mene ostati potpuno neshvatljiva. To je bio treći faul.

E da, u malo da zaboravim. Kad sam izašao nekolicina me je želeći da ponešto sazna o tome šta ih čeka pitalo za utiske. Spomenuo sam kako sam verovatno otpao jer je sve očigledno smišljeno isključivo za pevače i uzgred se požalio na organizaciju, tačnije nedostatak osnovne opreme našta je jedan jadničak iza mojih leđa pitao: "Nemoj mi reči da nema bubnjeva?" a druga devojka je nepostavljajući pitanje konkretno meni spominjala violinu.

Četvrti faul me je naterao da celu priču za koju sam džentlmenski planirao da ostane između nas negde ipak ispričam. Naizgled je najprozaičniji ali ako se pogleda suštinski ništa manje drzak. Razmišljajuči kako ću da izvedem odazivanje na bratovljevu svadbu u Poljskoj koja je zakazana u vreme planiranog šoua, godišnji odmor i moj izostanak s posla i iz porodice sa šestomesečnom bebom ako sam na audiciji kojim čudom ipak prošao padne mi na pamet da ih zovnem i pitam ih kada će rezultaima biti poznali. Dobijam nonšalantan odogovor da su učesnici već izabrani i ukoliko nisam dobio SMS nisam prošao.

Šta da kažem? E-Motion i B92 sucks!