The Professional Suicide of a Recording Musician
 

http://bobostertag.com/writings-arti...al_suicide.htm evo neceg da se procita , najbolje je prvo procitati na suvo tj bez reakcije ...

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Ovo me je navelo da razmišljam o tome da li je naša izreka "Koliko para toliko muzike" starija ili mlađa od muzičke industrije. Ja mislim da je starija.

A to potvrđuje i pristup ovog uvaženog blogera, koji je napisao čitavu studiju o tome da snimljena muzika mora da bude besplatna, kao na primer što je on sve svoje snimke postavio za besplatan download.

Kad tamo:

"Here at this site you can:
download recordings for free or a very small fee"



***

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Mo?e da se posmatra i na taj način, mada sam ja Bobov tekst protumačio drugačije: "neplaćanje snimljene muzike ne ?kodi ni muzici ni muzičarima, ?kodi samo bankovnim računima izdavača."

Pozdrav,

Vasa

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Po mom shvatanju snimljena muzika se razlikuje od "?ive" onoliko koliko se film razlikuje od pozori?ta. Dakle, iako to niko (koliko znam) nije tako kategorisao, to je po meni ipak posebna vrsta umetnosti i, moram reći, meni mnogo dra?a od "?ive" svirke. Da se čekalo pedeset godina da nastanu tehničke mogućnosti za njenu proizvodnju i distribuciju bez plaćenih posrednika (a i ovo sada je čista iluzija da nema posrednika), ne bi bilo onoga ?to mi je ulep?alo čitav ?ivot, da ne nabrajam, zna? već...

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Tako je. Zato je kriza u filmskom svetu dublja nego u pozorišnom.

Pozdrav,

Vasa

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Reče Tom Vejts: "Oduvek sam smatrao da su pesme filmovi za uši".

A može i sa relativno malim budžetom i pozajmljenom (ili "pozajmljenom", kao u slučaju Hercogovog "Agire, gnev božji") kamerom da se snimi fantastičan film. Naravno, to su izuzeci.

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Pa da, ali Bob Ostertag priča o "snimcima pesama" i njihovom finansijskom životu.

Snimljena muzika je prisutna pa je prisutna, ostaće prisutna još dugo vremena, i ima svakakvih snimaka - od čistih zvučnih beleški do pravih radio dramskih ostvarenja.

Snimci više od 90 posto pop muzike (od Britni Spirs do Metalike) se proizvode sa sa jednostavnom namerom - "naštimujem gitaru, snimim pesmu, ona mi donosi pare, a ja sedim pored bazena i s vremena na vreme se ulogujem na bankovni nalog da vidim koliko sam zaradio." Tokom par decenija je čak i moglo tako, više ne. Mislim da Bob priča o tome.

Sve u svemu, propast diskografske/izdavačke industrije može da bude jako dobra za samu muziku. Mnogi mrmoti će dići ruke od muzike kad shvate da snimljena muzika ne donosi pare, a muzika će se prosto "vratiti kući" - u prostore gde se svira uživo.

U suštini, već je tako - oni koji razumeju sadašnji trenutak tumače snimak kao pozivnicu za žive nastupe, a ne kao nezavisan proizvod.

Pozdrav,

Vasa

P.S. Oni koji studio zaista koriste kao kreativnu alatku (naravno da ne mislim na Dejvida Getu, Serbana Geneu i slične) su obično najmanje zainteresovani za finansijsku dobit od prodaje snimaka, pošto ih drugi porivi gone da vrte i pritiskaju dugmiće.

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

to je to momce ! tj i ja to tako gledam

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

"oni koji razumeju sada?nji trenutak tumače snimak kao pozivnicu za ?ive nastupe, a ne kao nezavisan proizvod",jednostavno receno u jednoj recenici:wink:

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Tekst opisuje "recording industry" kao izrazito negativnu pojavu. Mo?da to va?i za njega i sve one na čijoj su se muzičkoj grbači bogatili nemoralni vlasnici krupnog kapitala. Ali, kao i svaka pojava na ovom svetu, i muzička industrija ima i drugu (ovog puta svetliju) stranu medalje - o tome već napisah ne?to - jer predstavlja alat za stvaranje nove umetnosti, kao ?to je i filmska industrija stvorila novu umetnost.

Zamislite čoveka koji voli da slu?a kvalitetnu i kvalitetno snimljenu muziku, a ne voli koncerte, a jo? manje muzičke pozivnice za te koncerte; mislim da je takav lik na primer ?ikica Simić (iako je bio na sedam koncerata Azre, dan za danom). Za njega nestajanje muzičke industrije sigurno ne mo?e biti pozitivna stvar.

Ne idem često na koncerte, a ni slu?anje "pozivnica" za koncerte mi ne godi, tako da mi - srećom! - ostaju proizvodi zlatnog doba muzičke industrije.

Siguran sam da su mnoge od mojih omiljenih ploča snimilji ljudi koji su imali volju da sviraju, makar i besplatno, ali su istovremeno bili i pravi mrmoti po pitanju volje da istrpe sve neprijatnosti koje idu uz ozbiljan rad potreban da se stvori snimljeno umetničko de, po pitanju organizacije, itd. Ali su ih uz pristojnu nadoknadu oni koji imaju smisla za posao bukvalno naterali da iska?u svoj talenat, ne samo u meri i kojoj je to ovim talenotvanim mrmotima godilo (to bi verovatno bilo sat-dva neobavezne svirke dnevno), već te?kim i iscrpljujućim radom.

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Eto, moj slučaj je identičan - nikad nisam voleo da idem na koncerte, osim na one na kojima sam nastupao (a na te sam ba? voleo da idem), a ipak sam bio na deset prvih koncerata Azre u Beogradu (pet dana zaredom u Domu omladine - matine i večernji nastup u velikoj sali koja je tad bila opremljena tapaciranim sedi?tima). Kako god da okrene?, ?ikica Simić i Aleksandar Vasiljević su budale koje nisu odavle. A rekao bih da nisi ni ti.

Ne radi se o nama nenormalnima, radi se su?tini muzke. To je prosto plemenski događaj koji uspeva da natera izvođače i publiku da se u istom trenutku na istom mestu emotivno sjedine. Nijedna umetnost osim pozori?ta to ne mo?e. Ne volim ja ni u pozori?te da idem, ustvari uop?te ne volim da provodim vreme u gomili, ali ja ni ne tvrdim da sam normalan. Ali ne radi se o meni nego o muzici.

Pozdrav,

Vasa

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Uh, zavidim ti na tih deset koncerata Azre. Ja ih nikad nisam gledao u toj magičnoj postavi.

Ako su ?ikica Simić i Aleksandar Vasiljević budale koje nisu odavle bila bi mi čast da budem budala sa iste te planete.

Slučajno sam ga pomenuo, a trebalo bi o njemu govoriti mnogo vi?e, i nikako slučajno. Kao ?to nisam ljubitelj koncerata tako ne volim preterano ni tzv. rock novinarstvo (ala sam ja neki mrgud, ni?ta ne volim), ali ono ?to radi ?ikica Simić nije normalno rock novinarstvo. Meni čitanje njegovih opisa muzike u većini slučajeva predstavlja mnogo jači umetnički do?ivljaj nego slu?anje iste te muzike. Na?alost, koliko znam, on ne gubi vreme po forumima, ali bilo bi interesantno čuti njegovo mi?ljenje o ovoj na?oj muzičkoindustrijskoj temi.

Inače, to ?to imam osećaj zahvalnosti prema muzičkoj industriji ne znači da sam ikad čeznuo da postanem deo te ma?inerije. Voleo bih da snimim album za jednog slu?aoca, koji ga slu?a sam u mraku sobe, recimo kao ?ikica Simić ili neko njemu sličan.

Re: The Professional Suicide of a Recording Musician
 

Nikad nisam do?ivljavao ?ikicu kao "rok novinara" nego kao "rečitog rok sladokusca". Jedini čovek sa kojim bih mogao da ga uporedim je moj (na?alost pokojni) kum Sa?a Marković/Bambus/Radio Mlado?enja/Mikrob, dugogodi?nji urednik "Lepog ritma srca" na Radiju B92 (jedine tamo?nje emisije koja nije bila patetična ni na koji način).

Back to the track:

Muzička industrija je prsla ko opanak - laka joj crna zemlja. Odavno nema likova koji stvaraju muziku i lagodno ?ive od tantijema/royalties. To nudi mogućnost da se muzika vrati tamo gde joj je mesto, među sve ostale poslove kojima se ljudi inače bave - proizvodnju hrane, preno?enje crepova, čega god... No more chicks for free, not even for a couple of witty lyrics:

<iframe src="http://www.youtube.com/embed/wTP2RUD_cL0" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" width="420"></iframe>

Pozdrav,

Vasa