Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Razlog upotrebe tona "A" kao "osnovnog" i oboe u orkestru.

"A" nema manje alikvota od tona "C"

A stabilnost stima nekoga instrumenta se odlikuje po ujednacenosti alikvota u njegovom zvuku, sto je slucaj kod oboe i razlog njene primene kao "davaca stima" u orkestru.

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Ljudi, kao mator i iskusan, moram da kazem (napisem) da je po mom misljenju Tom u pravu (najblize istini) Kako i sam posedujem neku od vrsta "apsolutnog sluha" pre svega moram da vam kazem da to i nije neka velika prednost.
Moj pokojni prijatelj je imao takav sluh, da kada ispustis plasticnu pepeljaru na tepih ili tapison, on kaze F#, ali nisko - sto ja nisam cuo, ali kada sam mu za opkladu "skinuo" Imperial march iz "zvezdanih ratova" razrogacio se i priznao da on, i pored "apsolutnog sluha" NIKADA to ne bi mogao da izvede (iako je bio profi muzicar).
Licno poznajem violinistu, koji debelo razlikuje stim od 440 i 442, i to u 100% slucajeva bez izuzetka, ali zato ne moze da "skine" ni deciju pesmicu, sto znaci da su to dve potpuno razlicite stvari. Licno sam se uverio da naprimer Mirko Souc (poznati, dobar pijanista iz "stare garde") ne moze da svira na transponovanom elektricnom klaviru, jer mu naprimer - strasno smeta sto svira G notu a cuje sa Ab.
Sto se same frekvencije tice, kao sto je Tom dobro primetio, UOPSTE NEMA VEZE da li je stim 440, 442, ili 448, radi se o istom "tonu" za onoga ko ga cuje,
a da li je nizak ili visok, ja licno nisam u stanju i pored "apsolutnog sluha" da kazem bez reference, ali znam da naprimer nije F#, nego F...
Toliko, mislim da pojava jos uvek nije proucena potpuno...
Poz.
P.S. sto se tice stimovanja orkestra, oboa je tu iz cisto tradicionalnih razloga, jos iz Hendlovog perioda, kada je u sastavima tadasnjih koncertnih orkestara, bilo od 4 oboe pa navise, a on ih je posebno voleo, i cesto pisao "unise" sa violinama ili violama, sto je tadasnje svirace sa onakvim oboama (pre Bemovog sistema klapni) dovodilo do izbezumljenja...
P.S. 2 - Instrument sa NAJMANJE alikvotnih tonova u simfo orkestru nije oboa, nego flauta, ciji je fundamentalni ton najblizi sinusnom tonu, za koji (nadam se) svi znamo da NEMA alikvotne tonove, ukoliko je 'cist' sinus...

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Ja mogu da skinem sta oces al samo zvizdanjem, posto ne znam nista da sviram :(

Proveravao sam posle jer me interesovalo, iako nisam dugo cuo stvar, uvek krenem iz prave note, sad ne znam dal je u herc tacno, niti me interesuje, bitno mi je da znam kad sam pogresio.

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Verujem da znate prirodu nastanka tona kod flaute i oboe. Pomerite flautu malo nanize ili navise u toku svirke, tj. "na unutra" ili "spolja". Moze da bude skoro i polustepen razlike u stimu, dok kod oboe ne moze tako lako.

Postavio sam jedan dokument gore o alikvotnim tonovima.
Nije nista strasno, a malo ce da demistifikuje celu famu. Mada to i nije bila tema vec "apsolutni sluh".
U to cak ne bih ni da ulazim jer licno smatram da to nije nista drugo do "rodjenjem dobar, a kasnije usavrsen sluh i njegova primena"

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Jos jedan "smor" za koji se izvinjavam:
TVRDIM da se niko nije rodio sa apsolutnim sluhom, on se uvek stiche, ali nazalost (ili na srecu) neki ga steknu, a neki drugi nikada...
Vecina ljudi koji ga poseduju, obicno i ne budu svesni kada su ga stekli, samo odjednom shvate da ne cuju samo relativne odnose u intervalima i akordima, nego cuju i apsolutnu intonaciju, sto je lepo saznati, ali iz iskustva znam, da izuzev ako niste dirigent "a capella" hora to nista ne znaci u odnosu na osobe koje imaju "obican" ali dobar relativan sluh, koji se jos i naziva "Idealan"

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

Upravo to!

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

[quote=Oggy;171931]Verujem da znate prirodu nastanka tona kod flaute i oboe. Pomerite flautu malo nanize ili navise u toku svirke, tj. "na unutra" ili "spolja". Moze da bude skoro i polustepen razlike u stimu, dok kod oboe ne moze tako lako.

To sto si napisao je apsolutno tacno, jer je oboa duvacki instrument sa tzv. "dvostrukim jezickom", dok je flauta instrument sa "labijalnim" otvorom, i samim tim je i to sto si napisao moguce, izvedivo, i koristi se, ali visina tona kod oboe se regulise "uvlacenjem" i "izvlacenjem" piska, cime se osnovna intonacija moze pomeriti za koji herz gore ili dole, medjutim i sami oboisti odnekud (sa klavira za koji znaju da je nastimovan, ili sa tonske voljuske) uzimaju za sebe referencu, pa je onda iz kako rekoh "tradicionalnog" razloga na znak dirigenta "prenose" koncertmajstoru i orkestru...
P.S. i oboista moze, donekle, pritiskom usana na pisak, da promeni visinu tona, slicno sopran saksofonu, mada je kod istoga "jednostruki jezicak" to jest trska (platna na srpskom)

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

[quote=slowstar;171937]Sviram i obou i klarinet ( doduse , nisam ih stavio u usta 10 g :) ) itvrdim da stiskom na pisak mogu da odem cetvrt tona gore , dole ( bas kao sto slowstar kaze ) .... takodje sa izvlacenjem burenceta se moze postici promena ......


Pozdrav

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

I? :)

Re: ?ta je apsolutni sluhista?
 

I tesko je da si siguran da si dao tacan ton , dok se sam ne nastimujes u odnosu na klavir ...


Pozdrav