Re: Producentska etika
 

A zar to ne podleze autorskim pravima?

Re: Producentska etika
 

pa da i ne...da (ako je parcence prepoznatljivo, ili ima nekih nota..) ne (ako su samo bubnjevi, na pr. kratki zvuci..itd ili ako su totalno razbucani strechovani prestimani pa su ne prepoznatljivi!!)

Re: Producentska etika
 

@ MARKOFF

Vidis, prica koju pricate i ti i Shiva je primenjiva jedino u slucaju Izvrsnog producenta, Urednika ili vlasnika diskografske kuce... Producenta koji ima zaposlene ispod sebe, takodje... Ljude koji rade za novac, nadaju se slavi ali nisu potpisani! Takvih na zapadu ima najvise... Od jazza do repa. Ali, toj prici mesta ima samo na Zapadu! Ovde je vecina ljudi Freelancer-ske orijentacije, makar bili i najuspesniji u svojoj sredini... Mereci brojem uspesnih trackova, naprimer.

U produkciji, komponovanju ili aranziranju, pa i izvodjackom segmentu posla ima mesta za ekonomiju, uvek, ali ono je minimalno zastupljeno... (sad pricam o ljudima koji nemaju zaposlene, tj. sami rade svoj posao). Budi siguran. Jedno je obrt koji, naprimer, Karleusa planira za sledecu godinu (kao izvodjac), drugo je realnost! Isto tako nista ne sprecava ni jednog kompozitora da pozeli da u sledecoj godini iskomponuje vece broj uspesnih pesama (nazovi hitova) i reshi neki svoj problem, ili mozda priusti nesto sto mu je jako potrebno... Producent ce mozda isproducirati album koji ce mu doneti jos 10 poslova!? I, sta je on... Postao je prevarant istog trenutka, jel"? Nije, samo je uradio nesto na sta je publika reagovala. Ako reaguje publika, reaguje i TRZISTE! On postaje trazen, i u poziciji je da diktira cenu! Kupuje skup auto ili studio... Mozda ne kupuje i nista, nije vazno... Ali odmah ga deo "NEFORMIRANIH" prezire po defaultu! Izraz "prodao se" je najprimenjeniji...

Svako ima ciljeve, a ako radi za novac, deo ciljeva i meri profitom... Neki ljudi preko, ovde, bilo gde, prosto po osecaju, inerciji prave nesto vrlo iskreno, a to nesto se prodaje nenormalno dobro i zadovoljava ukus miliona ljudi... Los ili dobar, nebitno... Svaka analiza bila bi preterano subjektivna.

Vagner je sjajan, ali najveci deo mlade populacije, ne ovde, vec i u svetu ne intrigira. Realno... Ozbiljna muzika je kao njiga... Bolje je ne listati je, ako je vec ne chitash. Dakle, opet po principu knjige, kad tad zainteresuje choveka. I tad je najbolja. Tada znachi!!! Ali u odrastanju, pa i u starosti, nasi nagoni i osecaji, pa i vaspitanje i iskustvo usmerava nas ka odredjenim pravcima muzike. I tu svako mora da ima apsolutnu slobodu! Kome se Indira Radic ne dopada, ne treba ni da je slusha. Ko je slusha, tome se sigurno i dopada. A sad, da li je to umetnost ili ne... Glupo je raspravljati. Naravno da nije. Ali da li je dobar osecaj? Da! Da li je kalkulacija? NE! Jer neko moze da napravi dobru ili losu pesmu, ali hit (unapred) nikad! Budi siguran... To je samo nesto sto je sticajem gomile okolnosti proslo odlicno. Mereno zainteresovanoscu ljudi, medija, pa i mereci profitom!

Isto tako poznajem puno ljudi iz "elitnijih" zanrova... Jazza, klasike ili rocka, koji laskaju sebi samima predstavljajuci sam IZABRANI PRAVAC kojim se bave UMETNOSHCU! Znaci, po defaultu (mereci po subjektivnim kategorijama dobrog i losheg ukusa) oni se proglashavaju umetnicima! Opet nepravda...

Evo primera slikarstva... Umetnik je Buffett, umetnik je Shagal, ali njih je svet proglasio umetnicima!!! Ne oni sami! Prema tome taj komplexashko-elitistichki pristup imenovanju odredjenih ljudi "umetnicima" od strane mame, tetke, sestre, devojke i prijatelja ili PRE SVEGA ljudima koji konzumiraju taj pravac iskljucivo... nije merilo!!! To je krajnje subjektivna odluka, jer je sam "prostor" u kome su takav...

OVOM VASOM LOGIKOM BILO BI LAKO POSRATI SE I PO PIKASU ILI DALIJU! Jer nisu prvo umrli, pa 300 godina kasnije i "ziveli" od svog rada. BOSH je bio van svog vremena i ko poznaje njegov mrachni srednjevekovni rad, moze vrlo lako zahvaljujuci tim delima da Salvador Dalija proglasi plagijatorom i govnarom!!! A da li je to bio? Naravno da ne...

Kalkulacije, tabele, targeting, akcije i sve sto si pomenuo nikad nece uroditi plodom. Mozda u segmentu remixerstva donekle, ali ako pricamo o radu na autorskom projektu... Nijedan Ekono-producent nije napravio niti prevelik posao kao takav, tj. sa takvim namerama i kalkulacijama, niti ostavio ne znam koliko jak utisak na masu... ON JE SAMO ZAHVALJUJUCI NEKOM RADU IZ PROSLOSTI DOSAO U SITUACIJU DA GA OSTALI KOJI NISU NISTA POSTIGLI PLJUJU! I nazivaju ekonomistom... Hahaha, a to zaista i zvuci pogrdno.

Iz svega ovoga izdvajam ZVEZDE GRANDA, koje su stvarno tragedija, kao projekat pre svega, ali o odgovornosti koju ima neko kada se plasira takvo instant smece mozemo da pitamo Sashu Popovica lichno.. ON JE IDEJISTA. I tu je novac prioritet. Zvezdama su proglaseni pre nego je bilo ko to i postao...

Ali imajte u vidu jednu stvar sa VRHA OVOG POSTA! Sasa Popovic je IZVRSNI, a ne MUZICKI PRODUCENT!!!;)

Re: Producentska etika
 

Ja pljujem duge postove, a stvarno ga preterah! Ali, morao je da bude toliki, jebi ga...:)

Re: Producentska etika
 

Prvo da se zahvalim adminima.. ;)

hehe... ovo se desilo kada je McFerrin izdao singl ''dont worry, be happy''. Kada je singl postao veliki hit, McFerrin je momentalno izgubio status ozbiljnog jazz umetnika, i to ne od strane ''neformiranih'', vec njemu bliskih i poznatih jazzera i naravno od strane javnosti. E sad, da li je tu pesmu napravio s namerom da zaradi neku kintu ili nekog drugog...zaista ne znam. Ali znam da je to super pesma (ma koliko bila izlizana) i da je McFerrin jedan od najboljih.

Re: Producentska etika
 

Ne, napravio je tu pesmu kao i sve ostale... Ali ova se "isplatila"... A za njom i sve ostale... Zato je umetnik i postao "biznismen", ali samo za ostatak laznih kolega! Budi siguran...

Long live Bobby!!! Za razliku od Steve Irwina (legende extremnog druzenja sa zivotinjama), njega nisu ubili "umro je, obesio se..." trachevima, tj. sto bi babe rekle "nisu ga urekli"... VOLI CRNJA DA ZIVI! Haha. A od tih njegovih 50 "kolega umetnika", verovatno se njih 15 poubijalo. Mozda i medjusobno...:D

Re: Producentska etika
 

Pazi ovo... Pored muzike volim motore. Do skora sam imao jedan lep i veliki BMW, a ako bude srece, imacu opet...
To radim iz ciste ljubavi, BEZ PARA...
Mozda bih mogao ponekoga da odusevim nekim dizanjem na zadnji tocak, ili tako necim, ali kada bi me pustili na pistu medju profesionalce, siguran sam da bih popasao zadnje mesto -2 kruga... jer... to radim iz hobija...

Od necega mora da se zivi... i muzicari placaju racune za struju, telefon, grejanje, neki cak i jedu (oni uspesniji) :)...
Ako se neko bavi samo tim poslom i apsolutno mu je predan, naravno da nije ista pricha kao i onaj kome je to hobi, a zivi od neceg drugog. Naravno, postoje izuzetci, ali, ja pricam o proseku.

Dakle ne rade isto profesionalci (dakle ljudi kojima je to posao od kojeg zive) i ljudi kojima je muzika hobi, a posao nesto drugo. Uvek posao ima veci prioritet nego hobi, a ako od necega zivis, onda to moras nekako i da naplatis.

I ja bih voleo da je ovo era Komunizma (iz udzbenika "Marksizam") pa da moze da se radi, a da novac ne igra nikakvu ulogu, ali... nije...

Na kraju krajeva, pozovi na svirku neki svoj omiljeni band... neke "umetnicke duse" (npr. Pink Floyd), pa slusaj cifru koju ce da ti traze, inace nece doci... sasvim normalno...

P.S. Obrati paznju na moj potpis... stara "mudrost" preuzeta sa onih platna sto su bakice po selima vezle i kachile na zid... mislim da bas lepo kaze toi sto treba da kaze :-) Do duse, ovde se slucajno uklopilo :-)

Re: Muzičarska etika
 

I ovo je etika, ali muzičarska ... :)

Pat Metheny priča o Kenny G-u.

''This type of musical necrophilia - the technique of overdubbing on the preexisting tracks of already dead performers .... ... on this most cynical of musical paths, shit all over the graves of all the musicians past and present who have risked their lives by going out there on the road for years and years developing their own music ... ''

isti tekst:
http://www.saxon.com/stephen/pat-story.htm
http://www.allaboutjazz.com/articles/arti0900_03.htm
http://www.jazzoasis.com/methenyonkennyg.htm

Re: Producentska etika
 

@perun
Ja svojim postom nisam zeleo da vredjam nikoga samo iznosim moje misljenje o muzichkim kretanjima ako ona uopshte postoje u Srbiji i na Balkanu.Niko me ne moze ubediti da je muzika danas onakva kakva je bila pre 20-30 godina,i josh gore da nije industrija i ekonomija ...
Pare su danas pojele srce umetnosti,najochigledniji primer naravno pored muzike ti je film (poshto je to meni mnogo blize,jer studiram filmsku reziju).Ja sam upisao reziju ponesen zeljom i ljubavlju prema Ejzenstajnu,Tarkovskom,Dzarmushu,Kjubriku i drugim slichnim stvaraocima kojima je film bio ljubav a ne novac.Opet uzmi neshto josh blize,filmsku muziku,gde su ona velika imena i velike teme koji su pravili Morikone,Vangelis,Dzeri Goldsmit,Bernard Herman,pa i kod nas veliki Zoran Simjanovic,nema ih vishe, pojela ih ekonomija i trzishte.Ko su danashnji kompozitori filmske muzike,Kristina Kovach,Sasha Lokner ili josh gore Bono U2?
Jako dobro poznajem filmske producente i koliko su oni dobri ekonomisti,inache Zona zamfirova,Andjeli 2,Spajdermen ili Hari Poter ne bi imali toliku gledanost.A tu se ni muzicka produkcija mnogo ne razlikuje,ali naravno uvek ima izuzetaka i ljudi koji razmishljaju na drugi nachin,ali oni su samo ekstremi ,ali kako u statistichari i ekonomisti kazu aritmetichka sredina ce to izravnati ...
Zao mi je shto branish to ekonomsko stanovishte muzike,ja razumem donekle da mora od necheg da se zivi,ali da se zbog toga zapostavi umetnichka dimenzija to je nedopustivo...
Al shta vredi govoriti,ipak je novac najvazniji,mora da se leba jede,ko ce da kopa kanale i utovara ugalj i cement ...

Re: Muzičarska etika
 

Ja isto moram jest, plachat rachune i povremeno su kupit kakav komad za komp ili midi kontroler za svoj hobi. Hvala klincu od 18-e stanujem sam i nisam starcima na grbachi. Za zhivot zaradjujem dizajnirajuchi pretezhno tiskovine, ambalazhu, robne marke i povremeno vizualne identitete kompanija. Nekad sam radio po 8 sati dnevno ali sad sam freelance dizajner i radim u prosjeku oko sat (1) vremena dnevno. U tom vremenu zaradim dovoljno za gore navedeno, a na taj "potez" sam se odluchio upravo zato da bi imao vishe slobodnog vremena za glazbu. Ne jedem prshut i pashki sir svaki dan, ne izlazim po kafanama i restoranima, nemam 2 goretex jakne, ne idem na skijanje... ali imam relativno skup hobi. Smatram da mi u zhivotu zapravo nishta ne fali.

Nekoliko puta sam organizirao koncerte el. glazbe ili jednostavno recheno party. Nakon 2-3 pokushaja rentanja prostora i naplachivanja ulaznice da bi pokrio troshkove odustao sam od tog koncepta. Od tada vishe ne sviram na partijima za novac vech sviram iskljuchivo na besplatnim partijima ili ako sav prihod ide u dobrotvorne svrhe. Zapravo u lokalnom klubu (Fan Academy) pred godinu i pol pokrenuo sam uz pomoch jednog lokalnog foruma humanitarni party. Odaziv je bio odlichan a od "zarade" smo klincima u domu za napushtenu djecu kupili TV, DVD, Sony PS, igrice za isti i josh par sitnica.
Nakon toga sam napravio par besplatnih partija. Solidan broj ljudi se odazvao i doshao svirati samo za troshkove puta koje sam pokrio iz svog djepa, a parti se radio na otvorenom (uz dozvolu policije i grada) i nie se naplachivao ulaz. Svaki put sam potroshio neshto novaca i naradio se teglechi pjeshke opremu 500 m od parkiralishta do plazhe ili preko kakve livade. Samo jednom smo gotovo pokrili troshkove prodajom cuge koju smo kupili u diskontu, ohladili i prodali sa cca 20% marzhe onima koi nisu piche ponjeli od doma. Ono shto nekome izgleda kao idiotizam mene zapravo strashno veseli. Umjetnost i kultura prestaju to biti onog chasa kad netko na njih zaljepi cijenu. Ne trazhim da to itko poshtuje, primjeti ili cjeni... jedina svrha svega toga bila je da ja budem zadovoljan i s time zavrshavaju sva moja ochekivanja.

Mogao sam to vrijeme i taj novac ulozhiti u slanje CD-eva izdavachima, kupovati opremu i objashnjavati svima da od nechega moram zhivjeti. Izabrao sam drugachije i ne zhalim se. Moje "pravo" da zakljuchim kako bavljenje glazbom i ujedno zhivljenje od tog rada nemaju veze s umjetnoshchu je "krvavo zaradjeno".

Donese li moj hobi ikada i novac... super! Iskreno chisto sumljam u tu moguchnost ali daleko od toga da bi mi smetalo. Vjerojatnije je da moja glazba nikada neche ugledati police record shop-ova ali meni je i to sasvim u redu. Radije da me svijet ne pamti uopche nego da me upamti po X nishta posebnih plocha sa ovako ili onako iskombiniranim loop-ovima i prepakiranim aranzhmanima od chega sam ja lijepo zhivio i hranio se.

Bottom line... ja isto ne volim filozofiju onih koi sjede u foteljama a zagovaraju krv, znoj i suze. Ali ja svoju filozofiju zhivim. To mi daje pravo da (izmedju ostalog) donosim i neke zakljuchke koje si drugi vjerojatno i ne smiju dozvoliti ukoliko ne zhele postati licemjerni. TO je krajnja slogoda koju chovjek mozhe imati i koju mu nitko ne mozhe oduzeti.

Apsolutno ne zhelim dalje nastavljati ovu raspravu i ne zanima me tko ima kakvo mishljenje o nechemu shto nikada nie sproveo u djelo. Ne smatram se nekim olichenjem uspjeha... zapravo uopche nemam radne navike i jedva se natjeram raditi i sat vremena dnevno. Ako ja mogu prezhivjeti i glazbom se baviti kao hobijem... to definitivno mozhe i bilo tko drugi. Dakle samo je stvar toga shto chovjek odabere. Sve drugo su pusta opravdanja i losha filozofija / ekonomija.