Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Ako misliš na Mi Sanjamo - Nadja iz Modelsica je u pitanju.

Da li znaš da Brankovićima (gitaristima benda) i dan danas prilaze sa "ma ovo što radite je sranje, bolje da ste nastavili Psychoparadox". Ili "pozeri ste jer Psychoparadox više ne radi". Ništa ne bi bilo posebno drugačije da je uzeto drugo ime.

Ono što meni iskreno smeta je što ovo porede sa Osvjačima, iako je miljama daleko od "Vino Crveno".

A Iron Maiden... oni su isto vremenom menjali svoj žanr. I tu isto imaš zadrtih likova koji se "kunu" u Paul Di Anna. A kada su još na 7th Son ubacili klavijature, bili su kritikovani samo tako! Zato Matya je to lepo uočio, nigde kao u rok muzici fanovi nisu toliko isključivi i nigde ne misle da se pitaju više šta bend treba da svira.

Elem, "povratak na staro" se odnosi na priznavanje da Srbija nema scenu niti medijsku podršku za žanr koji smo pokušali. Barem za nove bendove. Ili, ako ima, ta "scena" nas vidi kao strano telo. Namerno kažem Srbija jer kad god smo svirali u Bosni ili Hrvatskoj posećenost je bila barem duplo veća nego ovde, što na festivalima, što na solo svirkama.

Uz to razlog povratka je i taj da nam je ova svirka otvorila ponude isključivo za mesta gde sviraju drugi bendovi sa Pinka, a tamo se autorska rock svirka ne toleriše. Osim ako nisi Riblja Čorba, Bajaga i sl. To se nikome u bendu nije dopadalo i eto zašto je novi album na kome radimo opet heavy metal.

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Riblja čorba i Instruktori su svoje karijere i autorstvo zasnovali na pesmama, a ne na ?anru. I mislim da se nisu previ?e sekirali oko toga da li će da ih slu?a metal ili rege publika, bila im va?na ona publika koja slu?a pesme, a ne ?anrove.

Pozdrav,

Vasa

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Stičem utisak da je 80tih bilo više sluha za autorsku priču nego danas. Pošto si aktivno živeo u tom periodu, jel grešim?

U brate .... pa 80ih je muzika bila RELIGIJA sada je nesto sto svira ispod videa na Jutjubu.

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Izvesno je da su osamdesetih svi živeli lagodnije nego danas, pa samim tim i oni koji su se bavili „autorskom pričom”. Prosto, publika je imala više para zato što su njihovi roditelji imali više para, a pare se nisu trošile na mobilne telefone (pošto ih nije ni bilo), nego na izlaske i šegu. I da, Lepa Brena je imala mnogo više publike nego Idoli, Elvis J. Kurtović i grupa Film zajedno, i nego Bajaga pojedinačno :)

Pozdrav,

Vasa

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Zbog ove rečenice sam to i pitao. Nažalost, danas u rok muzici (barem u Srbiji) je više nego ikada izražena priča o "prodaji" i onda pre ili kasnije dodješ u stadijum "preslab za kik boks, prejak za rokenrol".

Odnosno, verovatno fali i pesama, ali mislim da fali i publike koja pesme sluša i što je još bitnije dolazi da sluša te pesme uživo a ne na youtubeu.

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Fina pesma. A dje je kick u njoj?

Bullseye. I to su po mom misljenju pravi muzičari. ?anr je samo posledica poriva da se pravi muzika a ne njegova svrha.

Re: ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)
 

Pa sad, ta žvaka o „prodaji” je bila aktuelna i onda. Časopisi Džuboks i Rock su bili prilično „urbano” autistični, ali mogao si i da se nikada ne pojaviš u njima, a da ipak svi znaju da postojiš. Zemlja je bila veća, samim tim i tržište, a bilo je podosta državnih izdavača u svim republikama, pa si među tim raznim izdavačkim politikama negde već mogao da nađeš nekakvu nišu za sebe. Inače niko nikada ne bi čuo za Divlje jagode, Osmi putnik ili grupu Griva, a kamoli za grupu Pauk iz Zavidovića :D

Težište je na reči državni (izdavači). Oni najveći (PGP, Jugoton, Sarajevo Disk) su producirali sve živo — narodnjake, revijsku zabavnu muziku, nešto malo rokenrola i zanemarljivo malo klasične muzike. Naravno da su najviše para zarađivali od narodnjaka (PGP RTB i Sarajevo Disk) i revijske zabavne muzike (Jugoton), a rok im je bio onako da se malo igraju i da se kaže kako pokrivaju i taj segment... alternativu uglavnom pokrivala RTV Ljubljana, bilo za svakog ponešto. Danas, u vreme kad su i izdavači i mediji usko specijalizovani, ne postoje ni tragovi toga. Za početak, ne postoji zemlja sa 20+ miliona stanovnika, a onda sve drugo redom...

Ovo poslednje što sam pomenuo objašnjava nedostatak publike. Mislim, nekada je bilo potpuno prirodno da na lokalnom mediju čuješ bend iz druge bratske republike. Neki urednik je rešio da ti ga pusti, jer je procenio da je dovoljno dobar. A ni bendu nije bilo komplikovano da ode u Varaždin, Maribor ili Tuzlu ako je tamo iz nekog razloga popularniji nego u Vlasotincu.

Danas? You Tube. Moraš da u isto vreme budeš i publika i urednik. Jebiga, najveći deo publike nije baš toliko zainteresovan za lično istraživanje i uređivanje sopstvene playliste. Zato je danas dancefloor pop muzika najvitalnija, pošto se DJ pojavljuje u ulozi urednika. To onako ukratko, inače bi knjiga mogla da se napiše o tome :)

Što se pesama tiče, svaka roba nađe kupca ako je tržište dovoljno brojno.

Pozdrav,

Vasa