Originally Posted by Znak (Post 291465)

Pol Makartni, najuspešniji kompozitor u poslednjih pedeset godina (po mom izboru i Ginisovoj knjizi rekorda), ne zna da čita note.

Originally Posted by awacs (Post 291466)

Aj se kladimo da je čuo za hromatsku lestvicu i da zna od koliko nota se sastoji jedna oktava u okviru iste :)

Pozdrav,

Vasa

Originally Posted by Znak (Post 291468)

Čuo je, ali je ne koristi.

P.S. Ali zato sedne za klavir, gleda u note naslovljene sa "Golden Slumbers", i odsvira - ne ono ?to pi?e, već onako kako on misli da bi bilo lepo. Eto kako neznanje podstiče kreativnost.

P.P.S. Mada priznajem da postoji i par primera da je i znanje ne?to vredelo. ;)

Originally Posted by silicon science (Post 291470)

Ako priznajes onda cemo lako :rotfl::rotfl::)
Al kakve to sad ima veze sa topikom?

Originally Posted by Znak (Post 291471)

Ima veze utoliko ?to je topik o stvarima čije je poznavanje potrebno vrlo malom krugu dizajnera kompjuterskih sistema. Samim tim krenula je rasprava da li obični smrtnici (recimo muzičari i producenti) imaju korist ili ?tetu od nastojanja da steknu takva usko stručna tehnička znanja.

Originally Posted by silicon science (Post 291472)

malo imaju, malo nemaju?

Originally Posted by Znak (Post 291473)

To! Samo treba naći pravu meru, kao i u svemu.

Originally Posted by Znak (Post 291471)

da li obični smrtnici (recimo muzičari i producenti) imaju korist ili ?tetu od nastojanja da steknu takva usko stručna tehnička znanja.

Originally Posted by awacs (Post 291476)

Ne uspevam da prepoznam ?tetu od znanja, ma koliko ono bilo trivijalno. To kako će neko iskoristiti znanje je njegova privatna stvar. B.B. King je recimo muzički pismen, a ne vidim da mu je to naročito ugrozilo karijeru i reputaciju u okviru blues scene. Ili gre?im.

Pozdrav,

Vasa

Originally Posted by nunuk_t2L (Post 291413)

bas sam neki dan razmisljao o kvantizaciji i nisam dosao do niceg pametnog.. ako idemo po principu glasnoce, onda kad je ispis same nule, imamo tisinu, a kad je ispis same jedinice imamo najglasniji signal moguci u digitalnoj domeni, dakle 0dBFS.. ali kako onda kompjuter to dijeli na pozitivni dio waveforma i negativni? to bi znacilo da, sveukupno, ima 32bita, od toga, pola ide na pozitivni dio a pola na negativni..naravno, to sve smrdi na corak jer kad bi se islo racunat koliko muzike stane na audio cd, nemoguce je da ima 32 bita, dakle, tu teoriju sam odbacio odmah. sad, kad bi se uzelo da je pola od 16bit pozitivno a pola negativno, to bi znacilo da je sama sredina tisina, al taj zapis nije sacinjen od samih nula, dakle i ta "teorija" mi smrdi, al mi je nesto prihvatljivija posto znam da kod DSD-a, kad nema promjene (bilo sredina, bilo da je u pozitivnom ili negativnom) ide slijed 10101010 itd. sad, da li je fora kod digitalne kvantizacije da sto vise jedinica na pocetku ima, to znaci da signal ide u pozitivni dio i obrnuto? al gdje bi se uzela referentna sredina?


a i buni me npr. kad bi snimali apsolutnu tisinu u komori sa (hipotetski) noiseless signalflowom od mikrofona do hdd-a, koliko bi bita u principu oduzeli od tih 16? 8 ili 0?
:banghead: