Re: Do?s & don?ts
 

Nije 5000.
U stvari, sam Schroeder je 1954. godine pominjao konstantu 4000, da bi je kasnije modifikovao u 2000.

http://books.google.com/books?id=sGm...201996&f=false

Re: Schroedereova frekvencija
 

Jeste, Schroederova formula se spreminjala da, 4000 je bilo previ?e konzervativno:
http://downloads.bbc.co.uk/rd/pubs/reports/1992-08.pdf - Appendix zadnja polovina (ali i ceo dokumenat je dobar za pročitat dakako:)).
... ma ima toga http://www.natscience.com/Uwe/Forum....unterintuitive

... ali sve je to teorija, neke gudeline-ovi, praksa je...

P.S.:
nerado vidim neki akustički projekat kod kojeg prave CAD ray tracing... to je tako 80, 90-ish:)... Ali mo?da izgleda fancy naručitelju projekta...
... sa visokima frekvencijama se dosta lako manipuli?e, nizke su u malim/srednjim prostorijama stvarni problem...

Re: Schroedereova frekvencija
 

sto se tice onog grafika ja kapiram (ispravite me ako gresim) da kao sto rezonance postoje i posle fg i posle 4*fg ali su manje dominantne, tako i naravno difrakcija zvuka postoji i iznad 4*fg, samo je opet zanemarljiva, ili gresim?

e sad, dal sam dobro razumeo, akustika posmatra niske frekvencije do neke granicne frekvencije (fg) talasno, zbog stojecih talasa, a posle te granicne frekvencije, mozemo govoriti o "optickoj" akustici gde su stojeci talasi sve zanemarljiviji i zanemarljiviji kako odmicu frekvencije?

a sad sto se tice malih prostora, ta fg je mnogo vishe? zbog manjih frekvencija prostora?

pozdrav!

Re: Schroedereova frekvencija
 

Da, stojeci talasi postoje kroz ceo spektar, ali kod niskih frekvencija i malih prostorija rezoance su "retke" na frekventnoj osi (tipa imas stojeci talas na 100, pa na 200 a izmedju je rupa, pa razlika u pritisku bude velika), a onda kako se ide ka visim frekvencijama rezonance postaju sve gusce (tipa 1000, 1023, 1030 itd.). Od granicne frekvencije fg ili fs, one postaju toliko guste da nema vise tolike razlike u pritisku i tada pritisak postaje priblizno konstantan. Naravno i dalje ima oscilacija, ali su one male u odnosu na recimo +/- 6 ili vise decibela kao na niskim frekvencijama.

Zato je velika soba nezamenjiva, jer sto je veca soba, to ce pre pritisak po frekventnoj osi postati konstantan tj. pre ce rezonance biti toliko guste da nece biti velikih oscilacija u nivou.

Sto se tice difrakcije, dok ne dodje do geometrijske akustike radi se o sferama, pa kada se talas odbije od zid on se odbija u svim pravcima, dok kada dodje do optike onda se "talas" odbija samo pod onim uglom pod kojim je i dosao?

Re: Schroedereova frekvencija
 

... da dobro sve to...

Ali samo za razmisliti... toga nema u knjigama, osobno pomi?ljanje...

Optika kod akustike:
da mo?da ali na veoma visokim frekvencijama od veličine npr. par cm pa i to je mo?da/verovatno previ?e!
Zrak kao medij utječe na zvuk koji kroz njega prolazi veoma različito kao kako utječe zrak/medij na fotone!

I voda ne utječe kao medij jednako na zvuk kao na fotone!

... zvuk se ne vidi kao svetlost pa si mi mo?emo sva?ta domi?ljati i ako mislite da je to fizika do detajla proučila, ma ne nije, samo je nekako vi?e pojednostavila, napravila ukalupljene fizikalne modele a ?ta se stvarno de?ava...hmmm... i kod svjetla ima raznoraznih zanimivih pojava, nekih u dolučenim okolnostima nepredvidljive efekte... ?to je tek kod zvuka...

Mo?e da sada?nji fizikalni modeli pona?anja zvuka da predvide pribli?no ?to se de?ava sa zvukom u prostoru ali osobno mislim da je to tek neki pribli?ak.
<o:p></o:p>