Re: Ardour?
 

Zdravo zvincic,

Hm, navedi neku na koju mislis, pa da je prodiskutujemo...

Nastavljam generalno, komercijalnu aplikaciju je tesko napraviti a da ne koristi linux biblioteke (libraries), GPL ne dozvoljava linkovanje na GPL biblioteke programa koji nisu GPL... povezivanje non-GPL programa je precizno utvrdjeno i prilicno je restriktivno... Ostavlja se vrlo cesto korisniku "na dusu" da "krsi" GPL licencu... sto mu niko ne brani, jer je on vlasnik svog racunara... ali se distributerima i proizvodjacima programa tako nesto ne dozvoljava...

Drugim recima GPL programe su ljudi radili najcesce volonterski i besplatno, a neposteno je da bilo koja komercijalna firma koristi to takodje besplatno da bi zaradjivala pare prodajuci aplikaciju zatvorenog i ne-slobodnog koda... nadam se da shvatas... GPL licenca iskljucuje mogucnost nekog vlasnistva nad kodom aplikacije, upravo zato da ne bi bilo "a koliko kosta taj vas linux, da kupim ja to..."

Secam se da je jednom neko postavio to pitanje i to prilicno ozbiljno... to je pokrenulo diskusiju o realnoj vrednosti ljudskog rada ulozenog samo u kernel (linux je inace samo kernel.... ostale aplikacije su samo prilepljene na njega i nemaju mnogo veze sa linuxom osim sto rade pod njim)... Na osnovu poznatih metoda za procenu vrednosti programerskog rada, doslo se do poprilicno velike svote dolara za koju bi se i neka drzava mogla da porazmisli da li joj je bas to sada neophodno da kupi.... ako ukljucimo i sve ostale aplikacije... situacija je jos gora... Najbolje od svega je to sto nema od koga da se kupi linux...

Dalje, prilikom razvoja Agnula distribucije, imali su problem sa firmware-om za recimo, audio kartice, koji je bio godinama ukljucen u distribucuje iako to nije bilo legalno pod GPL licencom. Ti firmware-i su bili pokupljeni sa windows instalacija softvera i drajvera za kartice... a linux "druzina" ih je loudovala svojim aplikacijama (reverse engineering!). S obzirom da je firmware binary tipa, znaci zatvorenog koda, to konkretno ne dozvoljava pojavljivanje na distribucijama koje su pod gnu/gpl licencom... itd...

To znaci da poprilicna kolicina PCI i non-PCI kartica koje imaju nekakav firmware nece raditi pod linuxom izvorno instaliranim sa distribucije, sve dok se ne pronadje "resenje" na netu... iako su ranije "radile"...

Tu se proizvodjaci kartica dosta ponasaju neodgovorno, jer ne "osecaju" da ista gube ako njihova kartica ne radi pod linuxom, jer "ko uopste koristi linux?"... itd... itd...

Zadnjih par godina je u toku prilicna akcija ciscenja linuxa od svega sto je usput "pokupio" od non-free (free like free speech, not free beer) aplikacija. Recimo pokusajte da pronadjete u novim poznatijim distribucijama nesto sto se odnosi na mp3... nema, ima samo Ogg Vorbis zamena. (Ogg Vorbis je inace kodek koji komprimuje audio po slicnim principima kao i mp3, ali nema problem sa licenciranjem koje namece Fraunhoferov Institut)

To ne znaci da za linux nije bilo i da nece biti komercijalnih aplikacija, ali ce se to izgleda svesti samo na uzak krug aplikacija koje nisu preterano oslonjene na specijalno hardversko okruzenje i mogu raditi skoro svuda i na svakoj platformi... Baze podataka kao Oracle su odlican primer za to, i tu nema nikakvih problema, zato sto im treba samo mrezna kartica, i mrezni servisi... S obzirom na ponasanje proizvodjaca audio i grafickih kartica, gde uvek oni imaju nesto da "kriju", razvoj audio aplikacija za linux je dosta usporen... sto uostalom vidite i sami.

Tu se moze ubrojiti i render engine za Maya (Shrek je valjda tako radjen), koji nema nikakav posao sa generisanjem slike za graficku karticu korisnika, vec dobije posao za rendering preko mreze i radi... to implementirati pod linuxom a da bude komercijalno, nije neki problem... jer od hardvera koristi samo mreznu karticu...

Sve ostale aplikacije, ukljucujuci i audio, koje se moraju oslanjati na jos neki hardver, a to tesko moze da radi kako treba bez koriscenja linux kernela i njegovih biblioteka... e to je zabranjeno po GPL. (mislim na linkovanje free i non-free aplikacija)

Secam se Dialogic-a (call services) i njegove aplikacije pod linuxom... to napraviti da radi striktno bez ugrozavanja GPL licence je programerska nocna mora, a instalirati nije nimalo lakse, bilo kakva proizvoljnost... i mora se sve iz pocetka.... jer nece da radi.

Ovo sto ja navodim je ipak neka praksa u koriscenju komercijalnih programa pod linuxom (nevelika, doduse), koja mi je dovoljna da generalizujem stvari makar i pogresio... u smislu mog licnog stava.

Sto se linuxa tice, po mom licnom misljenju, najbolje je drzati se slobodnih (free) verzija programa ako je cilj DAW pod Linuxom... pa ako sada i nisu dobri, bice bolji za par godina... pratim to dosta dugo...

pozdrav i sve najbolje u Novoj 2006. Godini


bogi

p.s. obidjite http://ccrma.stanford.edu/planetccrma/software/ i procitajte sta sve tu jos postoji osim Ardour-a...

Re: Ardour?
 

Dobio bih slobodu (spomenuta modularnost tj. JACK sučelje) koja bi pod Windowsima i na Mac-u jako puno ko?tala. Boggy je to lijepo razlo?io...

Na pravo mjesto sam do?ao, ova tema je mjesecima stajala nedirnuta na GF-u, hvala svima.

Inače, stvar nije poluupotrebljiva igračka, evo ozbiljne primjene: http://www.soundonsound.com/sos/feb0...irrorimage.htm

Do sada sam radio u Logicu-u pod Windowsima, a za Mac (a ni sam Logic) nemam para. I ono ?to imam bi radije potro?io na podr?ku entuzijastima koji razvijaju Linux software nego na precijenjene korporacijske uratke. ?elim plaćati program, a ne njihove marketin?ke dvoboje.

Re: Ardour?
 

Postoje komercijalne audio distribucije:

http://www.ferventsoftware.com/

a ima jo? dosta distibucija specifično pravljenih za audio i multimediju

http://dynebolic.org/
http://64studio.com/
ftp://logx.it/mirrors/medialinux/
http://tkla.sourceforge.net/home.html
http://www.plus24.com/m-dist/
http://www.apo33.org/apodio/

Re: Ardour?
 

Pazi ovako : imam vise od 70 projekata na kojima radim . I recimo 10-15 vst sto efekata sto instrumenata koje koristim .

Sta bi dobio prelaskom na L. osim sto vise nista ne bi radilo ?

Vratio bi se tamo gde sam bio pre 10-15 godina kada se program ucitavao sa je..ne diskete .

Pozdrav ...

Re: Ardour?
 

Zdravo kompozitor,

Hm, potrebno je vreme, mnogo volje i neki jak razlog da bi presao na linux. Nikada se ne obrise windows i instalira linux, da bi se nastavilo sa poslom.... daleko od toga... uzmes neki obican PC pristojnih karakteristika, stavis neku audio kartu u nju, i pocnes... ali to treba da bude sekundarni pc koji nikome nije neophodan, namestis mrezu izmedju postojecih radnih pc i sekundarnog i radis na linuxu kada odvojis vreme za to...
Niko, pa cak ni "svemoguci" proizvodjaci softvera, ti ne moze obecati backup sa windowsa na linux "bez suza" u roku od 24h. Cak i sekretarici, koja ne zna ni sta je jedno ni sta je drugo (jer ni ne mora da zna), treba neko vreme da se navikne uz poprilicnu pomoc sa strane... iako koristi samo browser, mail program i text editor, mozda neki program za tabele... definitivno "kuglice" i "karte" uvek nadje i nauci sama... :banghead:

Linux se uci godinama, trazi izuzetnu kooperativnost sa drugim korisnicima, a sto se diskete tice... pa ako nemas nista drugo... moze i disketa... mada licno mislim da je mreza bolja i pouzdanija od diskete...

pozdrav,

bogi

Re: Ardour?
 

Jack Audio Connection Kit (JACK) je aplikacija o kojoj windows korisnici mogu samo da sanjaju. Najvise zbog toga sto ulazi duboko u strukturu kernela i svih ostalih programa, vise nego sto bi ijedan proizvodjac operativnih sistema (Microsoft, recimo) i audio programa smeo to sebi da dozvoli... no prvo bi im bilo na redu da se dogovore... a to bi potrajalo...

Oprosti na pitanju, sta je GF?

U svakom slucaju cuvaj svoj novac i koristi ga za svoje obrazovanje na neki efikasan nacin... sto se linuxa tice... nisam siguran da ti novac treba osim za PC, audio kartu i dobar internet.

pozdrav

bogi

Re: Ardour?
 

stvar je u tome sto ovo moze samo netko tko ima visak slobodnog vremena i ne zna sta ce sa njim.

da ne spominjemo da treba imat celicne zivce, upornost i volju da se uhvati zajebavat sa linuxom za ovakve potrebe.


ako se mene pita, linux je odlican serverski OS i nista vise od toga, bas zbog GPL licence i cinjenice da ljudi besplatno razvijaju softver. Cesto se desi ono sto si vec spomenuo, da netko pocne sa razvojem i napusti ga (zasto? jer pocne raditi na projektu koji ce mu biti placen) a onda netko drugi nastavi....i tako u krug. A zna se ona stara, puno babica - kilavo dite.
Daleko od tog da pljucam po besplatnom softveru, ali ne treba od toga puno ocekivati kada je u pitanju ovakav "egzotican" posao.

analogno tome, bas me zanima da li bi ti recimo ulozio stotine sati u razvijanje nekog elektronickog uredjaja i onda ga javno objavio, bez zastite patentom?

Re: Ardour?
 

Zdravo zvincic,

Da, to uvek vazi, ali se takva sumiranja rade na kraju a ne na pocetku price.
Prica jos uvek, kao sto vidis, ide svojim putem i ima jos vremena za procenu koji je put bio "gubljenje vremena".
Naravno, to vazi za svaki posao koji se ozbiljno radi.
Bio sam cesto svedok toga i razlozi su razni (brak, deca, itd...). Ne bih se uplitao u razloge jer su vrlo cesto privatni i intimni...
Hm. Nisam siguran da si pravilno primenio poslovicu. U ovom slucaju se to vidi vrlo brzo, jer ne radi, i mora se popravljati. To bi znacilo da softver mora razvijati uvek samo jedan covek bez pomoci drugih... takva praksa je apsolutna retkost danas. Uvek postoji vodja projekta i gomila ljudi koja radi svoje delove... pa ako su to "babice" iz tvoje price...
Tako su godinama govorili za windows, iako i dalje windows nije dobar operativni sistem za bilo kakvo procesiranje u realnom vremenu, pojavom brzih procesora to postade moguce.... brutalnom snagom, do neke mere...
Linux je daleko od takve "etikete" jer se moze modifikovati...
Da, ako postoji veoma jaka potreba za tim. Drugo, elektronski uredjaji se ne mogu uvek zastiti patentom. Najcesce su to autorska prava, a GPL nije ni malo slabija licenca od autorskih prava. Sve je vise velikih advokatskih kancelarija po svetu koje brane i odbranjuju GPL. Secam se price o nekakvim mreznim ruterima, koji su radili pod linuxom, a prodavac nije obezbedio source code aplikacija na instalacionom cd. Izgubio je parnicu.
Sto se patenata tice.... to jako lepo zvuci, samo treba malo bolje poznavati proceduru i kolika je kolicina novca potrebna da bi se zastitio pronalazak ili izum... samo velike firme imaju para za to...

pozdrav

bogi

Re: Ardour?
 

pozdrav svima,

jos jedan link o audio aplikacijama pod linuxom na Sound On Sound
http://www.soundonsound.com/sos/feb0...linuxaudio.asp

pozdrav

bogi

Re: Ardour?
 

Ako se dobro secam , prijava patenta kod nas ( u Zavodu za zastitu intelektualne svojine ) je bila oko 3000 din.

Mozda je cena u medjuvremenu menjana .

Ali to je samo prijava . Koliko te oni mogu zastiti , to je vec diskutabilno .

Pozdrav ...