Sgt. Pepper's 2017 Remix

[komil]

Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, The Beatles, novi mix Giles Martina (sina Georga)

Da, opet se uzimaju pare za albume koje smo već kupili, ali sam hteo da vam skrenem pažnju na nešto što je ovde bitno drugačije:

Nađene su originalne trake, svaka pojedinačna.
Album je sniman i miksan na 4 kanala, koji su bounce-ovani jednom ili i po drugi put na novi 4-kanalni trakaš. Sačuvane su ipak sve trake, pa je ovaj novi miks rađen sa pojedinačnim trakama. Tako da sada sve zvuči dosta čistije i jasnije.

Podstakla me je ona prethodna aktivna tema na forumu, sada taj album zvuči skoro kao da je danas snimljen. Međutim, mene interesuje kakav je, vaš umetnički utisak kao slušaoca. Ja sam upravo juče slušao ovo, i mogu reći da su mi pomešana osećanja. Za ponešto je nedvosmisleno koristan bio ovaj postupak, npr. bubnjevi se daleko lepše čuju i to mi je u svakom slučaju pojačalo utisak. Međutim, ima dosta stvari koje su isplivale (a neke su prosto i pojačane), za koje mislim da su zakopane, zamuljane, iskrivljene u originalu namerno, ili ja bar volim da mislim da su namerno.

Opet se vraćamo na neku večitu dilemu, koliko je snimanje verno beleženje tona, a koliko kreativni proces gde se prirodni ton nečeka snimajući i miksajući menja u nešto novo. Moj nedvosmisleni utisak je da je ideja celog ovog albuma bila "odlučili smo da ne sviramo ovo uživo, hajde da proizvedemo album kao samodovoljno delo, svog dostupnom tehnologijom". Po meni se neki značajan deo toga izgubio u ovom miksu, a neke me pojačane stvari nerviraju (razne perkusije).
Drago mi je što sam ovo čuo, i čekam da pročitam vaše utiske.

[awacs]

Upravo sam preslušao, i imao sam utisak da slušam savršen tribute band. Fakat sve zvuči jasnije, čistije, ima ekstenziju i u basu i u visokima, sve kao super ali neki balansi su mi potpuno bez veze. Recimo, previše in-your-face vokal u Lucy in the Sky ili preterano upeglana matrica u Within You Without You. Tripozne pesme, a ovde su tretirane kao najobičniji pop. Čak, na neku foru, verovatno zbog drugačijih odnosa i zbog proširenog donjeg opsega, ponekad imam utisak da se neki delovi nekih pesama „vuku“, maltene kao da su usporeni (naravno da nisu, ali tako deluju). Nemam pojma, za reizdanje celokupnog kataloga iz 2009 sam imao razumevanja – fakat su prethodna digitalna izdanja bila maltene neslušljiva – ali za ovo ne vidim nijedan razlog osim da se ponovo uzmu pare.

U međuvremenu sam pročitao i prikaz u Rolling Stone-u, ono kao "This authorized reconsideration of a major canonical work may be how it was always meant to be heard". Msm... Tri ključna igrača umrla (dva Džordža i jedan Džon), Makartnija odavno ne može da se uhvati ni za glavu ni za rep koju verziju istorije Bitlsa plasira... Emerik ima neku svoju verziju... I sad će Giles Martin da objasni kako je to u stvari trebalo da zvuči. Msm...

Ljudi su 1967. uradili onako kako su tada umeli i mogli. I to je jako dobro. Da su imali današnju tehnologiju uradili bi drugačije. Možda bi i drugačije aranžirali. Možda bi Makartni svirao bas sa pet ili šest žica, možda bi Džon i Džordž svirali na Bogneru ili Englu, ali nisu. Ceo taj zvuk je i aranžiran i sniman i miksan u odnosu na taj trenutak, u odnosu na vinil kao nosač zvuka, u odnosu na zvučnike koji su tad bili aktuelni po kućama. I što je najvažnije – o tom zvuku su odlučivala šestorica likova.

Pozdrav,

Vasa

[komil]

Mislim da si odlično rekao, ako prežalimo da su uopšte morali bilo šta menjati, glavni i prvi problem je stilske prirode. One pesme koje su ovde bliže popu su bolje prošle od onih koje su tripoznije.

No dobro, bar je ispalo kao demonstracija koliko je mix kreativan proces i koliko može da doda ili oduzme viziji autora.

p.s. Svirali su oni i šestožičani bas, samo ne na ovom albumu.

"Both George Harrison and John Lennon used the six-string Fender bass on the White Album, Let It Be, and Abbey Road (McCartney stuck to the Hofner, Rickenbacker and 4-string Fender Jazz Bass.)"

[awacs]

"Both George Harrison and John Lennon used the six-string Fender bass on the White Album, Let It Be, and Abbey Road (McCartney stuck to the Hofner, Rickenbacker and 4-string Fender Jazz Bass.)"

Nisam znao za ovo. Mada se uklapa u psihološke profile aktera. Makartni je vazda bio strejt ko šina na Novom Beogradu.

Inače, kapiram da će jednog dana, kad loudness war prestane (a to će se desiti, mada ne baš sutra), Makartnijev unuk uraditi SPLHCB sa labavijom dinamikom od ove. Jer ona dva orkestarska krešenda u A Day in the Life u ovoj verziji uopšte ne rade onakav posao kakav rade u originalu. Doduše, to nije isključivo stvar limitera na masteru, ali i on je zaslužan.

Pozdrav,

Vasa

[komil]

Mislim da je za bas samo stvar u praktičnosti, ovaj Fender gitaristi dođe kao nešto na šta ne treba da se navikava, a Paul je na svoj bas već navikao.

https://www.talkbass.com/attachments/lennon_fender_vi_bass-jpg.204607/

[awacs]

Aha, ali ovo nije današnji šestožični bas. Tu je najdeblja žica i dalje bila E.

Pozdrav,

Vasa

[Bockie]

...osim da se ponovo uzmu pare.

..osim da se ponovo uzmu pare. ..osim da se ponovo uzmu pare. ..osim da se ponovo uzmu pare.

[komil]

..osim da se ponovo uzmu pare. ..osim da se ponovo uzmu pare. ..osim da se ponovo uzmu pare.


No biz like showbiz :D

Nego, jeste čitali omote, ima tamo raznih stvari. Npr:
http://imageshack.com/a/img923/7950/kmRtyW.jpg
http://imageshack.com/a/img924/5730/P7dyQV.jpg
http://imageshack.com/a/img923/3999/Dslrun.jpg

[Znak]

Mislim da je za bas samo stvar u praktičnosti, ovaj Fender gitaristi dođe kao nešto na šta ne treba da se navikava, a Paul je na svoj bas već navikao.


Paul je navikao na bas, a Fender Bass VI je bas samo u nazivu, pošto je najdeblja žica slične debljine kao najtanja na pravoj bas gitari. Mislim da su u pravu oni koji su to nazvali bariton gitarom. Ima čak i tremolo!

[awacs]

Ako ćemo mak na konac, ovo je ponajviše basbariton gitara. A pošto joj je skala kraća od standardnih bas gitara tu žice zvrndaju samo tako. Ponukan ovom temom pogledao sam gomilu videa na Jućubu i ovo i od basista i od gitarista traži da se prilagode, jer je zapravo neki sasvim treći instrument. Da žice ne bi nenormalno zujale mora ili da se pipka ili da se demfuje. Ali deluje dozlaboga zabavno.

Pozdrav,

Vasa

[Znak]

Ovde se lepo čuje (mislim na početku gde Džordž svira solo na njoj, u Hey Jude samo muti):

https://www.youtube.com/watch?v=A_MjCqQoLLA

[komil]

Pa dobro, ali onda prosto staviš tvrđe žice. Ima i žica koje se prave tačno tako da im tenzija na kratkoj skali bude ista kao "normalnim" na dugoj.

[awacs]

Pa dobro, ali onda prosto staviš tvrđe žice. Ima i žica koje se prave tačno tako da im tenzija na kratkoj skali bude ista kao "normalnim" na dugoj.

Sve bi to teoretski moglo ukoliko je konstrukcija dovoljno čvrsta da podnese toliko naprezanje. Jer je to ipak prilično tanak vrat, pa još i šrafljen, a treba da podnese tenziju šest sajli. Ne razumem se mnogo u konstrukciju instrumenata, ali većina onih sa više od četiri žice su neck-thru-body, i kapiram da tu nije stvar samo u boljem rezoniranju drveta nego i u čvrstini. Nadalje, što deblje žice to manji razmak među njima, a vele ljudi da je čak i sa fabričkim promerima poprilična gužva na vratu :) Ali nema veze – ko hoće to da svira prilagodiće se. Uostalom, ni prvi prelazak sa akustične na električnu gitaru (i obrnuto) nije 1/1 :)

Pozdrav,

Vasa