spavanje

[alpha]

Kad i koliko spavate?

Vec skoro 15 godina lezem u 5 ujutro i ustajem u podne. Poslednjih mesec dana sam okrenuo, tako da lezem u ponoc a ustajem u 7. Ovo je pravo osvezenje; dan mi traje duze i mnogo se bolje i efikasnije radi nego nocu.

Kakva su vasa iskustva?

[lesha]

moram da priznam da "bolujem" od iste bolesti.. definitivno nesto mora da se preduzme..

[statusband]

Isti problem vec 10 godina!Pokusavam da se izborim sa njim,ali slabo ide!:banghead:

[Talino]

Evo još jedan bolesnik da vam se pridruži. :D

[Zid]

Povecerje u 2-3h,a ustajanje u 6h:closedey: i vjecito pospan..Nedeljom odvalim nekih 8-9 sati,ali sam tad ko slomljen,boli glava,ledja..fujj.

[Tiki the Boyler]

Uspješno prebrodio tu bolest... Sad uglavnom liježem prije ponoći, a ustajem oko sedmice! Milina... :cool:

[zoolander]

Zaspim malo prije ponoci,budim se u pol sedam-sedam vec godinama,ali mi to nije dovljno i opce se ne osjecam svjeze,odmorno i orno.Drugacije ne mogu,jer imam obaveza i ovo je jedini nacin da ih zbavim,a da mi pri tom ostane i slobodnog vremena,koje onda zapravo iskoristim na nacin da krmim pred televizijom,jer sam nakon dana umoran i malo mi se toga da radit.Ako hocu svirati i snimati,nuzno moram neke obveze zapostaviti,nemoguce mi je kvalitetno uskladiti i jedno i drugo.

[Arthur]

od mature vodim slican ritam zivota, koji je izmedju ostalog, rezultirao i dodavanjem nekih 30ak kilograma telesne mase, kao i prvim simptomima srcanih tegoba (tahikardije i sl). Od prosle nedelje radim na jednoj BG televiziji sa radnim vremenom od 10h ujutru, i trebalo mi je par dana da se priviknem, od kojih je krucijalna promena usledila kada sam prestao da popodne posle rucka "nadoknadjujem" san... Uspevao sam da zaspim pre 02 izjutra sto bi me cinilo znacajno sposobnijim za ustajanje u 09:30.
Pre toga... neretko bi mi se desavalo (a narocito u periodu od nove godine naovamo, kada je ponestalo posla), da ostanem budan i do 7-8 izjutra, posle cega bi se budio tek oko 16h.. uzasan osecaj.. i VEOMA nezdravo!

[ProkDu]

Moja protekla dva "dana":
26 sati budan -> 14 sati spavanja -> 22 sata budan -> 10 sati spavanja

Ne valja, definitivno. :(

[lesha]

sinoc legao posle 2, danas ustao bez pomoci alarma u 9.45, definitivno se bolje osecam :D

mogu ja to jos i bolje ;)

[zvincic]

[pokunjeno spusta pogled i dize ruku]

kriv sam :(


evo...23 sata u komadu budan....2 sata spavao....i nisam bas sasvim svoj...

[MarkoM]

probajte da legnete pre 23h, vec oko 6 ujutru bi se osecali nikada bolje.Ne znam tacnu teroriju ali "nesto vezano za mozak" se najbolje odmori od 22 do 03 h :)

ali ozbiljno ;)

[OFF]

Mozak?

[ridge]

:rotfl: da koji mozak ??

Elem ja sam 5 puta okrenuo bioritam spavanja znaci pomerao sve za po par sati i vrteo san u krug
( najgore je kad lezes u podne a budis se u 8 uvece) al nikad nisam mogao da se naviknem na ustajanje u 8 kad god da sam legao u 7-8 sam pospan kenjkav i samo bih da spavam. ako legnem u 6 ujutru i ustanem u 12 sve savrseno bioritmovi su razliciti tako tj neki su vise nocni tipovi

[OFF]

Imaju neke teorije o fazama sna, koje sam zaista ispitao u praxi. Kad me neko probudi u toj prvoj, najsnaznijoj, u kojoj se i sanja, ceo dan ne uspevam da dodjem sebi. A neki dokoni likovi (Leonardo Da Vinci) su uspeli da uhvate taj ritam - na svaka 4 sata spavati 15min, samo u toj fazi, i osecali se odlicno dugo godina. Opet, jedan Amer je to probao, i posle mesec dana se potpuno uklopio i osecao se sveze, odmorno.... ali, odustao zbog viska slobodnog vremena

[X-Dreamer]

Ja vec dugi niz godina radim u drugoj smjeni tako da mi je ritam totalno poremecen.Nastojim da ustajem ranije ali onda, u toku dana nisam sposoban da obavljam svoje funkcije koje se vec traze od mene u dato vrijeme.Posto mi je posao malo slozeniji i trazi se da budem okretan i vitalan.Jednostavno nemogu da legnem prije 03.00?Navika je cudna stvar?Inace nisam neka spavalica, 7-8 sati je top.

[zvincic]

Ja vec dugi niz godina radim u drugoj smjeni tako da mi je ritam totalno poremecen.Nastojim da ustajem ranije ali onda, u toku dana nisam sposoban da obavljam svoje funkcije koje se vec traze od mene u dato vrijeme.Posto mi je posao malo slozeniji i trazi se da budem okretan i vitalan.Jednostavno nemogu da legnem prije 03.00?Navika je cudna stvar?Inace nisam neka spavalica, 7-8 sati je top.

slicna stvar je i kod mene...

radim evo vec vise od godinu dana drugu smjenu konstantno...i ako se dignem prerano jednostavno ne funkcioniram cijeli dan.

ne znam...kao da mi je mozak naviknut na nacin rada da se ustanes i ides na posao a ne da se ustanes, pa ode pola dana pa tek ides na posao.

nezgodno je to kad radis drugu....ispada da bi se trebao ustajati u 3 popodne :banghead:

a ista stvar mi je i sa odlaskom na spavanje....nije mi prirodno doci kuci sa posla i ici u krevet...tako da sam postao nocna ptica...

a isto tako....ne trazim puno sna....6 do 8 sati i ja sam ok i funkcioniram...


srecom, meni je posao lezeran :)

[Jana-018]

Uglavnom spavam koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju.
U poslednjih par dana maximum spavanja je izmedju 5-8h,zadovoljavajuce:D

[MarkoM]

Mozak?

nikako da zapamtim tacno sta :D

[sasa.ivkovic]

Ako je muzika plemenita stvar, zasto smo mi muzicari na svojevrstan nacin prokleti?
Ja imam 35 godina.Secam se jos dok sam bio osnovac (7-8. razred), kada sam bio budan do 1 sat posle ponoci slusajuci "Disko susret na 33. obrtaju" na radio stanici "202".To mi je bila omiljena radio emisija u to vreme.

Obrni-okreni, unazad 20-ak godina ne spavam u vreme kada spavaju normalni ljudi. Pokusao sam nekoliko puta da zaspim sa decom dok ih uspavljujem, ali sam se uvek budio izmedju 2 i 4 sata, pokusavao da zaspim i nakon pola sata ili sat vremena prevrtanja po krevetu 'ladno ustanem.Onda me hvata kriza u najgore moguce vreme;nekad 6-7, nekad 9 sati uvece.
Svi moji prijatelji i familija znaju za taj moj uzasan bioritam. Sto je najgore, preko dana odspavam vrlo, vrlo retko. Mada mi nekad znaci i kad legnem u tisini 10-20 min. preko dana.

Secam se (pre 15-20 godina) da sam vezbao brzo spavanje. Jedostavno, sam u krevetu ubedjivao sam sebe da moram da budem naspavan do, npr., 6 ujutru, iako legnem u 03!!! Cini mi se da mi je to kao mladjem uspevalo. Mnogo sta mi je bolje uspevalo kao mladjem...:p
Smatram sebe vrlo kompetentnim da komentarisem ovu neobaveznu temu.
Tvrdim da godine takvog zivota donose niz ozbiljnih i losih posledica.
Ja sam (opet kao dosta mladji) vazio za osobu koju malo sta moze da istera iz takta - sad je suprotno. Imam podocnjake za trojicu. Vadi me dosta sto sam mladolik, iako imam jedan brak iza sebe i cetvoro dece (sinovi, da se ujedno i preporucim:) )...Valjda velika ljubav prema suprotnom polu!
Visok sam oko 1.75 m i 70kg (+- 2 kg). Obozavam sport, ali nemam vremena, a ni snage da se njime bavim, umeren sam pusac i konzument piva i redje vina.

A, sad ide ono glavno:
Sa tom telesnom konfiguracijom ja imam povisen holesterol, i to ne malo! Hranim se zdravije nego kompletno moje okruzenje ( od skoro sam apsolutno iz jelovnika izbacio sve sto je nezdravo masno). Bio sam mesec dana na terapiji lekom Sortis, a moracu po svoj prilici jos toliko, jer vrednosti nisu svedene u granice normale.Kod mene je ukupan holesterol bio 8.92 i LDL hol. 6.78. Nakon mesec dana terapije + redukovana ishrana - 7.65 i 5.63. vrednosti treba da budu ispod 5.7 i 3.9 .
Necu da "solim pamet" nikome, ali iskreno preporucujem svakome, ko godinama menja noc za dan, da uradi preventivne analize holesterola i glukoze u krvi. Uzrocnik tome moze da bude i poremecaj metabolizma, sto svakako moze da donese i dugogodisnji neuredan zivot.
Da ne zaboravim - Sortis inace spada u grupu lekova koji se daju i ljudima kod kojih je konstatovana eventualna opasnost od akutnog infarkta miokarda! Tako su mi objasnili u apoteci. Ima niz mogucih losih dejstava primene tog leka. Vezano za jetru, impotenciju,...
Meni je moj lekar preporucio dosta seksa i ostalih umerenih fizickih aktivnosti da bih mogao da zaspim na vreme. :p
Interesantno... Za ovih 35 godina to mi jos nije palo na pamet! Bas cu da probam!;)

'Ajd, u zdravlje svima!

[Arthur]

Moj otac koji je preko 45 godina svog zivota ustajao u 06 ujutru (odrastao na poljoprivednom kombinatu, pa upisao vojnu akademiju i 35 godina radio od 7 ujutru), trenirao atletiku (veoma uspesno do akademije), ima 181-182cm visine, i celog zivota nije prelazio 80kg, ima abnormalno povisen holesterol. Pre 15ak godina na prvoj kontroli prenerazio je doktore sa ukupnom cifrom pristojno iznad 10, sto je manje-vishe medicinski fenomen.
Zivim sa 2 doktorke pod istim krovom, i mogu vam reci, da je visok holesterol, iako cesto posledica loseg nacina zivota, ipak 90% genetski prouzrokovan.

Zato se i ja zabavljam dok mogu, pa sa svojih 25 godina i 185cm visine teram oko 116kg :P

[SHIVA]

Kolesterol mozhe biti genetski potencijalan problem, no genetika nie dovoljna da organizam proizvodi kolesterol u (pre)velikim kolichinama. Jedan od moguchih uzroka je stres, i velik broj ljudi ima povishen kolesterol upravo radi toga. Jelovnik mozhete promjenit, ali rjeshit se stresa nie bash tako jednostavno. Kako se rjeshit napornog gazde, nesposobnih kolega, zatucanih susjeda i primitivne okoline?

Odgovor: zamjenite dan za noch! Nochu svi ti ljudi spavaju i tako vam ne podizhu razinu stresa. Ne zvone telefoni, ne vire susjedi kroz prozor i nema gazde koi davi samo zato shto smatra da je to njegov posao i pravo. Nasha podsvjest dobro zna da nochu mozhemo raditi nesmetano i u miru. Znamo da se u tom periodu od nas nishta ne ochekuje jer svi normalni ljudi spavaju. Stoga nie chudno da mnogi od vas radije rade po nochi, posebno kad je u pitanju muzika. Plochice mozhesh ljepit u dnevnoj galami i zhamoru, ali produkcija je dosta osjetljiva na zhamor, zvonjavu telefona i sl. Osim toga u kreativnom smislu, vishe vam vrijedi 5 sati tokom nochi za koje nemate osjechaj da ste ih "ukrali" iz zgusnutog dnevnog rasporeda nego 5 cjelih radnih dana tokom koih telefoni ne prestaju zvonit i neprestano neshto ne stizhete zbog onoga shto trenutno radite.

Dakle kolesterol nastaje upravo radi "urednog" zhivota, jednako kao i zbog neurednog. 116 kg sa urednim ili neurednim zhivotom, te sa genetikom ili bez nje, svakako vrshe dodatni pritisak i u konachnici che bitno skratiti vrijeme kvalitetnog zhivota. Mnoge faktore ne mozhemo mjenjati (kao genetiku) ali to ne znachi da ne trebamo mjenjati one koje mozhemo promjenit. Sama promjena zahtjeva volju, a snaga volje i odlichnost da se protiv nechega borimo ponekad chini i chuda koja su van dometa medicine. Uvjerenost da neshto radimo vech daje odredjene rezultate neovisno o samom radu. U medicini je taj efekt poznat kao placebo. Prepushtanje fatalizmu i "shta ja tu mogu" filozofija su linija manjeg otpora i doista ubrzavaju proces nastajanja problema. Ako vas nie briga zashto bi se vash organizam brinuo. Svjest upravlja organizmom a ne obratno ;)