distorzija: pomoc

[Lag]

da li bi mogao neko tachno da mi objasni kako distorzija funkcionishe? znam da postoji gomila razlichitih distorzija ali mi nije jasno shta koja radi
na primer u reasonu ima 10 razlichitih vrsta distorzija i ja CHUJEM da se one razlikuju ali mi nije jasno kako
npr koja je razlika izmedju tube, tape, overdrive i digital distorzije?

[Mogli]

To bi trebalo da si postavio valjda u podforum gitarske produkcije...

[Dushan_S]

Čovek radi u Reason-u ?to znači da ga ne interesuje gitarska distorzija. Distorzija nije ekskluzivno stvar za gitare.

[kejkz]

Distorzija je izoblicenje zvuka koje nastaje kada je signal koji ulazi u neki uredjaj prejak. Tada polazi do promene karakteristike samog zvuka i to u frekvencijskom i dinamickom opsegu. Distorija naravno, iako je uvek za izbegavanje u uslovima kada je neophodan transparentan signal (monitoring miksa i mastera), predstavlja mocan alat za procesiranje u mnogim muzickim pravcima. Od distorzije kao alata za procesiranje korist ima ne samo gitaska muzika u svojim mnogim varijacijama, nego i elektonska muzika. Neke vrste elektronske muzike su bukvalno zasnovane na distorziji kao efektu (gabba tj. hardcore i njegove podvrste).
Posto te direktno zanima Reason, opisacu ti sto jednostavije mogu princip koji stoji iza njegovih distorzija (scream 4 i d11).
Scream 4 predstavlja ustvari sistem od tri procesora, dela za distorziju obelezenog kao DAMAGE (levo), trostepenog ekvilajzera (CUT u sredini) i dela koji se zove BODY, a ustvari predstavlja filter koji reaguje na jacinu koja ulazi u njega (slicno kao wah na gitarskim procesorima). Prvi deo nazvan DAMAGE je najvazniji za samo izoblicenje, tako da krecem od njega i njegovih algoritama, a mislim da te on zanima najvise.

Damage je dakle sama distorzija, a postoji vise algoritama u samom Scream4 procesoru i svaki ima svoju primenu. Preko knoba Damage Control odedjujes koliko je izoblicenje, a P1 i P2 vrse razlicite funkcije u zavisnosti od algoritma koji se koristi.
Overdrive je klasicna distorzija do koje dolazi prevelikim pojacanjem ulaznog signala. P1 odredjuje frekvencijsku sirinu tj. nivo visokih frekvencija u zvuku distorzije, a P2 pojacava frekvencije u srednjem frekventnom opsegu. Distortion je samo malo ekstremnija varijanta overdrajva (manje reaguje na dinamiku), kontrole su iste. Fuzz je njihov najmladji i najekstremniji brat, distorzija je siroka i jaka i na malom nivou damage-a.

Tube emulira efekat cevne distorzije, zvuk je malo deblji tj. bogatiji niskim frekvencijama, P1 sluzi za filtriranje niskih frekvencija (highpass filter) a P2 (bias) kontrolise simetriju distorzije (na minimumu je tzv. asimetricna distorzija, na maksimumu simetricna) razlika u zvuku je suptilna, a najbolje ces je videti (verovali ili ne) ako izbacis wav fajl i pogledas ga u nekom editoru.
Tape simulira efekat trake i prilicno je slican kompresiji. P1 odredjuje brzinu trake i direktno utice na sirinu frekvencija, P2 odredjuje nivo kompresije (za ravnomernost jacine. Tape i Tube se mogu koristiti i na finalnom miksu za stvaranje posebne lo-fi atmosfere ili cak kao dinamicki procesor.

Feedback distorzija vraca zvuk u samog sebe, zvuci sasavo kada se ovako napise, ali se dobija prilicno karakteristican zvuk. P1 kontrolise blizinu zvucnika mikrofonu (ova se distorzija lako dobija kada se mikrofon koji je pojacan prinese zvucniku), P2 kontrolise frekvenciju fidbeka.
Modulate je multiplikator koji pravi resonantnu distorziju, P1 odredjuje nivo zvonjave, p2 frekvenciju na kojoj zvoni (stavi lfo na nju, sjajno zvuci kao izvor za modulaciju).

Warp multiplikuje nefiltriranu verziju originalnog signala, P1 kontrolise ostrinu, P2 kontrolise koliko je osnovnog tona u multiplikaciji.
Digital je simulacija digitalne distorzije koja nastaje iz DA konverzije, P1 odredjuje rezoluciju (bit rezoluciju, sto nize manje bita) a P2 semplrejt.

Scream je varijanta Fuzza sa bandpass filterom visoke resonance pre distorzije, P1 kontrolise osnovni ton, P2 kontrolise frekvenciju filtriranja.

Ekvilajzer nije potrebno preterano opisivati, a Body je efekat koji moze da posluzi za razlicite namene. U sebi ima envelope follower koji analizira ulazni zvuk i menja scale efekat. Nivo promene je odredjen auto podesavanjem. Moze kontrolisati i drugi efekat preko izlaza na poledjini sprave. Postoji pet modela tela koja se mogu primeniti. Master kontrolise izlaznu jacinu.

D11 je klasicna distorzija, koja postaje kompleksnija i bogatija zvukom kada se dize foldbek, a suptilnija kada se spusta. Na sredini je klasicna distorzija, kod koje sav signal iznad tacke vise ne prolazi i nastaje tzv square wave efekat distorzije (wav izgleda kao pravougaonik, bez velike dinamike).

Sto se tice primene, treba eksperimentisati sto vise. Ima naprosto zvukova i instrumenata koje vredi distorzirati. Distorzija se moze koristiti i kao dinamicki procesor (sto ona u osnovi i jeste) ili kao potpuno kreativan efekat, stvarajuci nesto novo iz originalnog zvuka. Ja licno je cesto primenjujem na bubnjevima, gitarama i sintisajzerima, ali njena primena je mnogo sira i od toga. Moze se koristiti kao procesor glasa (za efekat govora kroz megafon, kroz radio ili PA sistem), glas se moze procesirati paralelno kroz distorziju i bez nje da bi se dobio miks dva glasa. Bit reducer moze biti dobar i kao efekat koji se menja kroz vreme, kao promena frekvencije npr. Sve treba probati, jer nema pravila za njeno koriscenje.

[sasa.ivkovic]

Bravo Kejkz!
Malo podrske nije na smetnji...:D